Kvazi “intimnost” – prevara i “haj-tek” seks

Zbog čega varamo svoje partnere? I kako uopšte definišemo prevaru?

Na putu seksualnog rasta i razvoja, svako od nas biva suočen sa brojnim dilemama i problemima. Odnosi u primarnoj porodici često stvaraju bazu poverenja/nepoverenja na kojoj se nadogradjuju kasnija iskustva. Tendecija ka istinskoj ljubavi i seksualnom zadovoljstvu  duboko je ukorenjena u čoveku, medjutim ona može biti poprečena zbog iskrivljenih saznanja, nedostatka prave komunikacije, kao i zbog seksualne “neosvešćenosti”. Ovo zadnje u savremenim uslovima življenja  može se različito tumačiti i imati snažne reperkusije po partnerski i bračni odnos.

 Jesu li oni skloni očuvanju monogamiji više ili manje “osvešćeni” od seksualnih nevernika? Ko na kraju više dobija, a ko gubi? I da li tehnologija posreduje u stvaranju nove vrste neverstva, gde nema fizčkog kontakta, ali prolazne flertove sa dopisnim prijateljem, do duboko ličnih, i seksualnih razmena poruka tokom vrlo dugog vremenskog perioda  navode nas da se zapitamo sta čini vernost u čvrstoj vezi, pa čak i šta zapravo čini seks.

Istraživanja sugerišu da preljube nisu retke. Mnoge nove studije potvrdile su tačnost Kinsijevih prvobitnih procena: približno polovina oženjenih muškaraca i približno četvrtina udatih žena upustilo se u jednu ili više vanbračnih prevara u nekom trenutku svoje veze. Kasniji istraživači su pravili i kategorizacije vanbračnih prevara, i prema jednoj od njih prevare se mogu svrstati u jedan  od tri tipa:

     1.      prevashodno seksualne prevare

     2.      prevashodno emocionalne prevare (bez genitalnog kontakta)

     3.      kombinovani tip prevare (sa fizičkim i emocionalnim vezivanjem)

Postoje, takođe, i tri dodatne  kategorije:

 1.      “tradicionalne“ prevare, u kojima se neverstvo svesno krije od bračnog druga;

 2.      “paralelne“ prevare, u kojima bračni drug toleriše ili prašta neverstvo, a možda se i sam upušta u sličan vanbračni izlet;

 3.      “rekreativne“ prevare, u kojima oba bračna druga slobodno učestvuju u “otvorenom“ braku

Očigledno je da ne postoji jasan šematski plan za savremeni bračni zivot. Osoba moze ostati potpuno verna, moze biti povremeno ili serijski neverna, što vazi i za njenog partnera, izazivajući time kod bračnog druga bes, toleranciju ili čak podrsku. Drugim rečima, svaki par uredjuje bračni zivot za sebe.

Na osnovu kliničkog istraživanja nevernih osoba, američki psiholog dr Don-Dejvid Lasterman primetio je da normativni životni dogadjaji mogu predstavjati trenutni okidač za prevaru. Na primer, kriza srednjeg doba, gubitak roditelja, sindrom „praznog gnezda” kad deca napuste kuću, ili čak gubitak posla, mogu predstavljati „faktore rizika” koji povečavaju izglede da se osoba upusti u izvanbračnu prevaru. On takodje tvrdi i da će prevara vrsiti nekoliko funkcija, pa postoje najmanje četiri različita tipa prevare:

     1.      “istraživacke prevare”, kojima ispitujemo izdržljivost vlastite bračne veze, kao i njenu pozeljnost, proveravajući da li sa strane možemo pronaći bolji seks, razgovor, druženje, ili, naravno kuhinju;

     2.      “tronožac prevare”, pomoću kojih se činom neverstva umanjuje strah od psihološke bliskosti i od toga da nas potencijalno nadmoćan partner ne proguta;

     3.      “osvetničke prevare”, kojima se nanosi osveta partneru, kao odgovor na neku opaženu uvredu ili povredu;

     4.      “izlazne prevare”, gde vanbračna prevara postaje odskočna daska za izlazak iz braka, koji nosi sve više razočaranja

Svesni smo da je  internet zivotna činjenica, ali jos uvek nije toliko veliki broj onih koji ga koriste za “seksualne” veze. 

 Za ljude koji “čvrsto” stoje na nogama, internet sa pornografijom nije “osakatio” njihove živote, već je doprineo da malo dodatno začine svoj ljubavni i seksualni život. Za one druge, koji su već imali popločani put sa traumama, razvojnim problemima, raznim anksioznim stanjima, koji imaju konfuziju identiteta, ili snažno osećanje usamljenosti, internet dođe kao “melem” na ranu, ali samo na početku. Kasnije, taj isti “melem” razara  ranu mnogo dublje, umesto da je trajno zaleči, on je produbi. Ispostavi se da on nikada nije bio pravi melem, ali ljudi gutaju prvu “pilulu” na koju naiđu. Ispada da ljudi bezeći od bola, nesvesno stvore sebi jos veći bol: kroz zavisnost od pornografije, paralelnu vezu ili muvanje preko neta. Često, začarani krug u kom zapadnu blokira njihove razvojne potencijale i udaljava ih od pravog povezivanja sa partnerom.

Pornografija je posredno uticala na stvaranju novog modela seksa, u kom lični-odnosni momenat nije važan, već tehnika, veličina, dužina trajanja odnosa, genitalno pražnjenje, dokazivanje. Takođe, dopingovala je nekreativne ljudske umove, sa perverznim sadržajem, na kog se lako “navuku”, očekujuci da neki slični nivo ekscitacije dobiju i u realnom zivotu. Ali, to naprosto nije moguće, jer u realnom svetu vi morate da se potrudite, da investirate u svoj ljubavni i seksualni život, dok u cyber svetu vi ste pasivni i sa par klika u jedan minut promenite puno žena, seksualnih poza i situacija. Zapravo, realni život je mnogo lepši, sadržajniji, potpuniji, za oni koji žele da zauzmu proaktivnu ulogu u sopstvenom životu i budu odgovorni za stvaranje sopstvenu seksualnu priču.

Današnje žene se oslobađaju lažne moralnosti, žele da uživaju u seksualnim igrama, i tu nema ništa loše. Međutim, ako posmatramo kontekst u koji se sve to zbiva, dolazimo do zaključka da motivi te igre nisu ljubavne prirode kao ranije. Žene, kao da su počele da imitiraju muskarce: seks bez ljubavi je moguca opcija i za njih. Tako, odbacujući ono što ih je ranije “krasilo” i što je davalo neku čar u muško-zenskim odnosima, sabotirale su sopstvenu žensku prirodu koja se ipak bazira na neko emocionalno povezivanje. Odgovornost za takvo ponašanje snose oba pola, muškarci koji su vekovima suptilno limitirali žensko seksualno zadovoljstvo, doprineli su da su današnje žene pune potisnutog gneva, koji se oslobađa kroz razne društvene tokove, a ogleda i u sve češćoj imitaciji muškog seksualnog (i ne samo seksualnog) ponašanja. Pa tako, današnje žene žele što više partnera, što više seksa, što manje obaveza, porodičnih i partnerskih. One od partnera očekuju mnogo, a nesvesno “povredjuju” zenski rod time sto koriste ružnu terminologiju za one koje imaju više partnera ili više seksa od njih.

Seks sam po sebi nije pogrešan, ali kontekst u kom se zbiva i motivi koji utiču na seksualno spajanje su veoma problematični u današnjim uslovima. Svedoci smo jedne seksualne robotike, gde emocije, komunikacija, predigra, prestaju da budu značajne, a seks postaje trenutni relaksator.

Seksualna inteligencija podrazumeva seksualnu empatiju, sto znači da ste vi u stanju da živo zamislite kako bi se vas partner osećao ukoliko bi ga prevarili. To podrazumeva da ste jako povezani s njim, u “stalnom” kontaktu, i možete da prepoznate moguća iskušenja, kao i posledice koje prevara stvara vama, vašem partneru i vašoj vezi. Ljudi sa seksualnom empatijom često komuniciraju sa svojim partnerima o onome šta se dešava u njihovom intimnom svetu, o fantazijama, o iskušenjima, o raznim izazovima. Oni ne pokusavaju da sakriju sebe, već prepoznavajući sopstvene potrebe otvoreno ih dele sa partnerom. Njihov kontakt sa sopstvenim seksualnim Ja je mnogo dublji, snazniji, potpuniji. Oni sebe ne kontrolišu na vestački način, da je prevara greh, ružna i nemoralna stvar, već su svesni da je ona moguća, razgovaraju o tome, ali ne odlučuju da stimulišu situacije koje bi trasirale put neverstvu. Oni to ne rade na silu, ili zato što su slabi, već zato sto smatraju da seks sa drugom osobom dok su u vezi ili braku može naneti veću štetu nego korist njima i njihovoj vezi.

Savremeni globalni trendovi brišu razlike među polovima. Ako smo ranije govorili da muškarci varaju zbog želje da probaju nešto novo, neku  drugu neistraženu teritoriju, a žene zbog neispunjene emocionalne potrebe, danas mozemo slobodno reći da razlike između polova gotovo i ne postoje. Tačno je međutim da žena i dalje više naginje ka ličnijim seksom, dok muškarac i dalje više bude zaveden fizičkom lepotom neke žene. Ali, prave razlike gotovo da ne postoje. Muškarac koji nema zadovoljene emocionalne potrebe u braku, može potražiti rešenje sa ženom koja nije toliko atraktivna, ali ima više razumevanja, kao i žena koja nije zadovoljna fizičkim aspektima svog muža, može pasti u iskušenju da proba seksualni odnos sa osobom koja je više fizicki “uglađena”.

Ljudi koji varaju često zanemaruju moguću štetu koju prevara ima po samom odnosu. U tome prednjače muskarci, koji često prevari ne daju negativni predznak, jer veruju da ih to osvežuje i da ne utiče suštinski na njihovu vezu. Međutim, dublja analiza uvek pokaže da su to iskrivljena verovanja, jer paralalni svet koji grade značajno  troši njihovu energiju, vreme, novac, koji mogu uložiti u partnerskom životu. Žene, s druge strane, su deklarativno uvek protiv prevare, ali u stvarnosti neretko podlegnu iskušenjima.

Lako je zaključiti da su ljudi licemeri ili nedovoljno moralni- oni čine ono za šta sami optužuju, a ponovo bi to ucinili kada bi mogli.

I muskarci i žene neverstvo doživljavaju kao izdaju, ali žene su jos uvek u našoj kulturi spremnije za oproštaj. Međutim, ne mali broj današnjih zena, koje izjavljuju da su prešle preko toga, kasnije imaju potrebu da se “svete” za ono sto im je načinjeno. U takvoj konstelaciji, one više gube, jer poravnjavajući račune i “kažnjavajući” partnera ne dobijaju ono što suštinski žele.

Oni koji varaju često ne vide bol partnera dok je preljuba u tajnosti, međutim gotovo je sigurno da kad se sazna njihova preljuba, i kada partner krene da reaguje kroz ljutnju, bes, očaj, osvetu, oni  malo “probude”. Neki od njih imaju osećaj krivice i pre nego sto se neverstvo otkrije. Ali istinsko buđenje je jedino moguće ukoliko osveste motive zbog kojih su učinili neverstvo i obave kvalitetan razgovor sa sobom i partnerom. Na putu buđenja, često je uloga terapeuta veoma značajna.

Koliko ste seksualno inteligentni?

Razmislie kako biste postupili u sledećoj situaciji:

Zamislite da ste pre pet godina imali strasnu vezu sa čovekom ili ženom koji je bio najbolji ljubavnik koga ste ikada imali. Veza se završila kada je on ili ona napustila grad bez ikakvog objašnjenja. U međuvremenu, venčali ste se, ili stupili u ozbiljnu vezu sa nekim ko je divan- osobom koja predstavlja sve što ste uvek želeli u ozbiljnoj vezi. Uprkos činjenici da je vaš sadašnji partner veoma privlačan, i da je seks uglavnom zadovoljavajući, među vama nikada nije bilo iste „hemije“ kao između vas i vašeg bivšeg ljubavnika. Zapravo, u poslednje vreme, vi i vaš partner prolazite kroz jedan od onih perioda kada veza – i seks – izgledaju bajato, rutinski. Zamislite da vas je vaša stara ljubav pozvala, iz čista mira, i predložila da se ponovo vidite – samo na kafi.

Pitanja za razmatranje

    1.      Da li bi ste se videli sa svojom starom ljubavi? 

    2.      Da li bi ste rekli svom partneru da se sastajete sa starom simpatijom?

    3.      Šta ako biste se sreli sa svojim bivšim partnerom na kafi, i otkrili da je ista hemija i dalje prisutna – ona vrsta privlačnosti zbog koje se po prvi put posle dugo vremena osećate ponovo živi. Da li bi ste imali seksualni odnos sa njim ili njom?

    4.      Šta biste uradili kada bi vam vaša bivša ljubav rekla da je to što se nije venčala sa vama največa greška u njegovom ili njenom životu- i da je očigledno voljna da to ispravi?

Da li biste uzeli u obzir mogućnost da ostavite svog sadašnjeg partnera?