Strah od intimnosti
Medju gomilom strahova koji nas “prate” tokom zivota je i
strah od intimnosti. Biti intiman sa nekom osobom znaci podeliti mnogo dobrih i
losih misli, emocija, raspolozenja i stanja nase duse. Podeliti i dobro i zlo.
Nije lako biti intiman, jer to zahteva razotkrivanje. Ne radi se o skidanju
odece ( to je bar danas lak zadatak, za vecinu zena i muskaraca :)), vec o duhovnom
“skidanju”. Da bi dosli do prave
intimnosti, treba preci veliki put.
Medjutim, mnogi od nas danas, nisu spremni
za to “putovanje”. Sta se to desilo sa nama i zasto bezimo od intimnosti? Zasto
se plasimo da se duhovno razotkrijemo?
Svako od nas ima strah od intimnosti. Razlika je samo u
stepenu. Kod nekoga je manji, pa ce ta osoba na primer osecati strah da kaze partneru
nesto sto ga duboko muci, ili da bude velci u smislu da ne zeli da stupi u
blizi kontakt sa nekim partnerom ( da se upozna, da izlazi, da se zabavlja,
ljubi itd… ).Ovo mogu da budu dva kraja na jednoj lestvici, a izmedju njih
mnogo suptilnih varijacija. Strah od intimnosti je duboko ukorenjen u svima
nama. Kao da se bojimo da nas “onaj” drugi ne povredi, pa smo na nekom
odstojanju, distanci, ili bezimo glavom bez obzira. Nas strah lezi u nasem
neprihvatanju samog sebe. Verujemo da nam nesto nedostaje, da nismo onakvi
kakvi bi trebali da budemo. Zelimo da budemo drugaciji, kao drugi ljudi, ali
nazalost i oni drugi zele to isto, da budu kao mi. Ispada da niko sebe ne prihvata . U najvecem broju slucajeva je tako. Gotovo svi su rasli u porodici gde su
osnovna nacela poverenja razdrmana ili totalno unistena. U najgorem slucaju
imacemo osobu koja se brani od intimnosti, time sto izbegava partnerske
relacije,boji se da se priblizi drugoj osobi, a u najboljem slucaju osoba ulazi
u blizi kontakt s drugom osobom, odrzava veze, ali nikada se do kraja ne
prepusti u tim susretima. Maska u funkciji zastite je stalno prisutna. Te osobe
se stalno brane, a cesto i ne znajuci od cega i zbog cega… Medjutim, kao da je
opasnost stalno prisutna…
Oni drugi, koji nemaju ovaj strah gotovo da ne postoje. To
su ljudi koji su spoznali sebe, prihvatili sebe, i ne boje se da to podele sa
partnerom ( pa i sa celim svetom ako treba ). To su prosvetljeni ljudi, visoke
svesnosti, dubokog razumevanja soptvene duse, koji su ocistili sebe od mnogih
uslovljenih nacina razmisljanja i uspeli da izgrade novu sliku o sebi,
nezavisna od drugih zelja, ocekivanja, shvatanja.
Na putu razvoja, svako od nas se povremeno razocara. Na putu
ljubavi, svako je nekada bio odbacen. U seksu, svako se ponekada osecao manje
sposobnim. Svako od nas ima odredjenu dozu povredjenosti, potisnute agresije,
besa, mrznje, prema osobama koje su nas nekada povredile. Da li su to bili
roditelji, prijatelji, ljubavnici, sada nije bitno. Ta osecanja su duboko
potisnuta u nama, a da mi nismo svesni zasto se tako ponasamo, zasto se plasimo
blizeg “upoznavanja”. Ta osecanja postoje, i oni nas uslovljavaju da donosimo
pogresne korake, odluke koje nam nisu korisne, vec stetne. Uprkos tome, mi se drzimo sopstvenog stila, jer verujemo da nemamo izbora. Toliko
smo puni “svega”, da nam preostaje da bacimo “atomsku bombu” na ceo svet, da bi
se spasili. Paradoks je u tome, sto nas ni to ne moze spasiti.
Sva ta negativna osecanja bila su u proslosti, ona vise nisu
tu, ali ih mi zahvaljujuci nasem razmisljanju, ponovo aktiviramo. Dacu vam
jedan primer: Sredovecan muskarac koji se dva puta razveo i sada muva klinke je pravi pokazatelj straha od intimnosti. Zbog
nezadovoljavajucih brakova, stvorio je utisak da se sa zenama ne moze stvoriti
dobar odnos, i da je najlakse seksati se. I to ne sa bilo kojom zenom, vec sa devojkom
20 pa i vise godina mladja od njega, kako bi “nahranio” svoj ego. Nije problem
sto se seksa, niti sto je ona mladja od njega ( iako po prirodu stvari, tesko
mogu da se uklope ) , vec zbog njegovog bega od intimnosti, a na taj nacin i od
ljubavi. On upravo bezi od samog sebe. Zeli da bude veci u sopstvenim i tudjim
ocima, njemu imponuje sto je nasao mladu devojku, veruje da jos nija za
“bacanje”. Ne ulazeci u motive zbog kojih je ta devojka s njim, postaje jasno
da on “zivi” od svog ega. Stvorio je laznu sliku o sebi pa zeli da je odrzi.
Sto vam je ego veci, vise ste se udaljili od samog sebe. Ego je laz, za koji vi
mislite da je vasa istina. Vas ego je stvorilo drustvo, to je maska koju vi
koristite, i to ne jednu vec vise njih, kako bi vas ljudi vise cenili,
prihvatili itd. Na taj nacin ste slagali samog sebe, i zivite lazni zivot. Pod
okriljem vaseg zadovoljstva, krije se duboko nezadovoljstvo. Vi vapite za
ljubavlju I pravom intimnoscu, ali
nikada niste postali svesni u cemu je problem. Zato, lakse vam je da se
zadovoljite malim stvarima ( kao seks sa nekom klinkom ) i da mislite da je to
u redu. Nazalost, ni najbolji seks vam ne moze pomoci da se osecate bolje.Uvek
cete imati osecanje da vam nesto nedostaje. To osecanje prozilazi iz nedostatka
ljubavi i intimnosti. Ali, ponavljam, vi toga niste svesni. Vi jos uvek
spavate…
Da se bude u pravoj ljubavi, to uvek podrazumeva pravu intimnost.
Prava intimnost je kada i jedan i drugi partner dele ono sto im lezi na srcu, a
nijedan ni drugi se ne osecaju lose u vezi toga. I jedan i drugi osecaju
slobodu da izraze sebe, a takodje su spremni da razumeju onog drugog. Mozda u
pratnerskim relacijama, je potrebno nesto I sakriti, ali da li se moze doci do
prave intimnosti ako postoji diplomatija, licemerstvo i laz?! Ne, pre mislim da
je potrebno da naucimo da prihvatamo stvari kod onog drugog ( ali prvo kod sebe
), bez obzira o cemu se radi, da bi bili kadri da vremenom dodjemo do istinske
intimnosti. U suprotnom, hvalicemo se kako volimo jedne druge, kako smo se
“upoznali”, a iza toga ostace mnogo nedorecenosti I nejasnoca. Znam, tesko je
biti otvoren, moguce je da nas druga strana odbaci, ali imamo li drugu
mogucnost?
Za sve one koji su spremni da vole na pravi nacin, potrebno
je raditi na smanjenje straha od intimnosti, a ne na njegovom povecanju. Ono
sto danas vidim, je upravo nejasna i nesustinska komunikacija povrsnog tipa, koja stvara iluziju bliskosti, ali je
upravo pokazatelj nase duboke nesigurnosti, lose komunikacije sa samim sobom i
partnerom, koja nas udaljava od prave bliskosti. Da bi stvari bile drugacije,
moramo “ziveti” od onoga sto je u nama, a ne od laznih ideala I gomile
predrasuda koje su postavili drugi. Kad jednom prihvatimo sebe bez
uslovljavanja, onda cemo moci da se lakse razotkrijemo pred partnerom i trasiramo
put do prave intimnosti… Svaki razvoj
zahteva strpljenje zbog kriza koje se javljaju, ali upravo nam to strpljenje
nedostaje.
Nestrpljive osobe ne umeju da cekaju, zele sve sada i odma.
Nisu ni one same krive, ceo zapadni svet tako funkcionise, zato je tesko
odupreti se. Tesko je zbog saznanja da imamo samo jedan zivot, pa pokusavamo da
sve uhvatimo sada i odmah. Problem je upravo u strahu da ce nam proci zivot, a
mnogo toga nismo probali. Ali, zapamtite, kvantitet retko kada odrazava
kvalitet. Mozete pojesti mnogo, mozete popiti puno, imati puno orgazama, ali to
ne znaci da ste vise uzivali.
Mozda bi to najbolje opisao na jednom primeru: Kad sam
jednom izasao sa jednim prijateljem, bili smo u nekom kaficu. Bila je fina
muzika, raspolozena raja, ali moj prijatelj je posle 20 minuta rekao da idemo na drugo mesto, jer navodno tu
nema mnogo ( lepih ) devojaka. Posto je bio prilicno napadan, poslusao sam ga,
pa smo otisli u neki klub… Tamo su bile neke “poznate” face, ali zbog razlicite
vrste muzike ( koja njemu nije bila bas najprijatnija ) pozeleo je da odemo do
kluba pored ovog u kom smo bili. Opet sam ga poslusao, pa smo otisli da vidimo kakav je “zivot” na tom
mestu… Ubrzo, posle 15-tak minuta, bilo mu je i tamo dosadno, pa je predlozio
novi klub gde ima vise zabave…Samo sam se pitao kad ce da se umori i da stane…
Otisli smo i u taj lokal, ali ni tamo nismo previse ostali…Mozda nekih pola
sata, kad mi je rekao: Ajde idemo… Pitao sam ga gde cemo, jer smo maltene svuda
bili,a on mi uzvratio da je umoran i da zeli da idemo kuci…
Ja sam bio raspolozen te veceri, meni je svako mesto bilo
prijatno na svoj nacin, ali mom prijatelju nije.. Hteo je da dobije vise, da
ode negde gde bi mogao da “dobije” vise provoda, zabave I sl., ali glavno
pitanje je: Koliko je njemu bilo do provoda, I sta je on ustvari zeleo?!
Nemojte da igrate tu glupu igru, da stalno menjate nesto u
spoljnoj sredini, da stalno odlazite na druga mesta, da menjate boju kose,
frizuru, partnera I sl… Na pocetku ce vam biti interesantno, ali vam to nece
pomoci. Nikada necete stici do intimnosti.. Za sve je potrebno vreme, a vama se
zuri.. Paradoks je u tome sto nikada necete
stici na to rajsko mesto, nikada
necete naci partnera koji vas ispunjuje.
I vi cete kao i moj prijatelj da zelite vise, negde tamo
daleko. Puni ste nepoverenja u sebe i druge, pa imate preveliku zelju da
nadjete osobu koja je dostojna vase paznje i ljubavi. Za divno cudo, nikada ne
dodjete do te osobe. Nije problem sto takve osobe ne postoje, vec je problem u
vama. Sto ne uspevate da uvidite sustinu,jer se bojite da cete mozda opet biti
povredjeni. Taj strah vas udaljava od bliskosti. On vam ne dozvoljava da
preduzmete rizik, rizik da cete mozda opet biti odbaceni ili ostavljeni.
Ali zivot uvek podrazumeva rizik, pa tako i sama ljubav.
Braniti se od intimnosti, znaci izbegavati ljubav i zivot.
Da bi postali intimni sa nekom osobom, potrebno je da budete
pametni, da cekate. Da date i sebi i partneru sansu za rast i razvoj. Samo tako
cete biti blizu onoga sto potajno zelite. Covek mora da nauci da ceka, da
osluskuje sebe i partnera. Da krene sa poverenjem u sebe, da veruje da ce
stvari ici dobrim tokom, bez lazne idealizacije, sa mirnocom u sebi, bez neke
posebne euforije. Samo tako mu svest moze biti cistija, kako ne bi pogresno
protumacio i sebe i partnera u ljubavnim odnosima.
Za pocetak je dovoljno da ne budete smetnja onom drugom.
Time ste mnogo ucinili za vas, vaseg partnera i vasu vezu. Bilo bi dobro da
vise rizikujemo i razotkrijemo sebe, jer
je to jedini put ka ljubavi.
