Poremećaj orgazma
kod žena
Seksualno zadovoljstvo može proisteći iz različitih
izvora: peting ili predigra, erotska masaža, masturbacija, oralni seks, snošaj
ili penetracija, seksualne fantazije. Ali, kvalitet tog zadovoljstva može biti
značajno smanjen ukoliko ono isključuje orgazam. Čak se bez preterivanja može
reći da su ljudi skloni da se seksualno igraju upravo zbog onoga sto tek treba
da sledi: Orgazma.
Zbog tih desetak sekundi žene i muškarci se veoma
trude, prave romantičnu atmosferu, kupuju poklone, obasipaju pažnjom jedno
drugo, poklanjaju cveće, idu na putovanja, slušaju muziku koja opušta, večeraju
egzotičnu hranu, piju lepa vina itd… Mnogo toga je u igri, sve zbog velikog O.
U francuskoj poeziji postoji poseban naziv za orgazam: La petit mort, u prevodu “mala smrt”, kada neke žene potpuno izgube
svest, ali to nije neprijatno iskustvo. Postoje individualne razlike prilikom
doživljavanje orgazma: vrištanje, grčenje,histeričan smeh ili jecanje, ili
druge potpune neočekivane reakcije, koje su sasvim normalne.Takodje, postoje i
one osobe koje samo zatvore oči, ali ništa manje ne uživaju.
Međutim,postoje osobe koje imaju izraženu seksualnu
želju, uživaju u seksualnoj predigri, ovlaže se tokom seksualne stimulacije,
uživaju u senzacijama pri ulaska penisa u vaginu, ali nisu sposobne da dožive orgazam ili, pak, u doživljavanju orgazma imaju određene teškoće. Pri tome ove osobe
imaju odgovarajućeg partnera i kvalitetnu i dugu seksualnu stimulaciju u odnosu
na fokus, intenzitet i dužinu trajanja.
Epidemiološka istraživanja u vezi poremećaja orgazma
su veoma retka. Jedno od prvih, sproveli su Kinsi i sar. (1953) i utvrdili su da 30% žena ne doživljava orgazam u momentu sklapanja braka, a samo njih 10% ostaje i dalje anorgazmično posle
desete godine bračnog života. Kaplanova
(1979) izveštava iz svoje kliničke prakse da 90% žena može da doživi orgazam, dok samo 10% žena nikada ne doživi
orgazam pri seksualnoj stimulaciji, ni tokom seksualnog odnosa niti van
njega.Savremena istraživanja govore o tome da ljudi sa seksualnim disfunkcijama
ne ističu važnost frekventnosti u doživljavanju orgazma već da li su teškoće u
doživljavanju orgazma problem ili nisu. Pa tako
Lauman i sar.(1999) nalaze da 26%
žena ispoljava različito izražene smetnje u dostizanja orgazma.
Poremećaj orgazma kod žene izazivaju, psihološki i
organski činioci i njihove kombinacije. Opšti psihološki činioci povezuju se sa razvojem i ukazuju da osoba
nije integrisala doživljavanje orgazma kao prirodno vrhunsko seksualno
zadovoljstvo.Suprotno, takve osobe te, najprijatnije senzacije u iskustvu ljudi
doživljavaju negativno, kao pretnju i opasnost za svoje integrativno
funkcionisanje i postojanje, i umesto zadovoljstva doživljavaju strah.
Orgazam je veoma dobar indikator i doživljavanje
istog ima simbolsko značenje, što je i razlog za aktiviranje dubokih nesvesnih
intrapsihičkih konflikata, zbog kojih nastaje strah:
-
Senzacije za vreme orgazma su veoma
intenzivne što plaši;
-
Tokom doživljavanja orgazma javlja
se strah od gubitka svoje ličnosti, ludila, ili, pak smrti;
-
Osecanje krivice zbog zadovoljstva
i uživanja, koje se posle orgazma javlja, veoma je intenzivno i bolno;
-
Orgazam se ne sme doživeti, šta će
reći roditelji;
-
Samo kurve tako uživaju;
-
Bog im neće oprostiti, itd.
Kada partnerski odnosi
nisu skladni već neprijateljski ili, pak, destruktivni često mogu biti uzrok
poremećaja orgazma. U takvim okolnostima žene razvijaju razna negativna
osećanja prema partneru: ambivalentnost
prema partneru, strah da će je on
napustiti, osećanje krivice zbog loših odnosa, otvorene i ispoljene agresije
prema njemu, itd., a to sve remeti normalno doživljavanje orgazma.
Borba
za psihološku dominaciju u seksualnoj vezi, takođe može da bude inhibirajući faktor. Mnoge žene ne žele: “da se daju muškarcu“,“ da pokažu slabost
koju će on iskoristiti“, “da on vidi da one uživaju“ itd.
U neposredne
cinioce ulaze: neodgovarajuća i nedovoljna genitalna stimulacija, strah od
neželjene trudnoće ili povrede, prisilno samoposmatranje i stalno očekivanja
orgazma u stanju visokog nivoa seksualne uzbuđenosti, usmeravanje pažnje na
zadovoljstvo svoga partnera, a zapostavljanjem sopstvenih potreba, strah od
neuspeha, s jedne, i strah od uspeha, s druge strane, strah od gubitka ljubavi
partnera i mogućeg odbijanja, strah od zadovoljstva koje se doživljava,
nesvesna suparnička osečanja prema drugim ženama, i sl.
Najzad u psihološke činioce spadaju i kulturološki, religiozni i rigidno vaspitni
uticaju, koji uslovljavaju da žena “ostane ne probuđena” i “neslobodna“ da
rukuje slobodno svojim seksualnim osećanjima.
Dugo vreme su gotovo sva društva
uvek bila odlučno protiv seksa – sve religije i crkve bile su protiv, čime je
stvorena vrlo nesvesna mržnja. Deci nije bilo dozvoljeno da se igraju svojim
polnim organima, majke su sklanjale njihove ruke kad god ih primete da se
dodiruju. A to predstavlja šok za dete, ono počinje da se plaši da dodiruje
svoje vlastite genitalne organe. Time se uskraćuje veliko zadovoljstvo, to su
prvi neseksualni orgazmi koji veoma relaksiraju. Prirodni je nagon da diramo genitalije, da se igramo njima.
Dete ne misli da je to loše, ono ne poznaje krivicu, ono jednostavno radi ono
sto je prirodno.Međutim, roditelji ga često
zaustave u toj igri, počnu da ga osuđuju, a dete vidi odbojnost na njihovom
licu, i ono počinje da se plaši. Dešava se i to da mnoge osobe kasnije, zbog
loših osečanja u detinjstvu, razviju opsesivan odnos prem sopstvenoj seksualnosti,
prečesto prisilno masturbiraju, kao vid odbrane od potisnutih i sputanih težnji
.
Biti
orgazmičan znači imati sposobnost gubljenja kontrole.
Međutim, te osobe stalno sebe kontrolišu, stalno preispituju neke stvari...“Ovo treba, ovo ne treba. Ovo je dobro, ono
je pogrešno”… Prirodni osećaji, nagonske težnje se duboko potiskuju. Te osobe idu do jedne tačke, jer procenjuju
da je sve dalje od toga opasno.
Tu
se ne radi samo o seksu, radi se o celokupnosti doživljavanja.
Te žene su retko kada orgazmične u
drugim stvarima, pa kako je onda moguće da budu orgazmične u seksu? Ako se uvek
kontroliše ljutnja i bes, onda nije moguće biti orgazmičan ni u seksu i ljubavi,
jer je čovek celokupnost.
Prirodan
čovek je orgazmičan u svim svojim emocijama. Zato je psihoseksualna terapija usmerena u povećanju
emocionalne zrelosti kod ovih žena kao i oslobađanjem od pogrešnih uverenja i
roditeljskih zabrana, sa ciljem da modifikuje tendencije klijenta da bude
preokupiran svojim preorgazmičnim senzacijama i da podstakne svoja erotska
osećanja i doživljavanja, što su zapravo, i neophodni uslovi da bi se orgazam
uopšte doživeo.
