Pre svega, potrebno je napraviti razliku između depresivnog toka razmišljanja i depresije. Depresivan tok razmišljanja podrazumeva periodičnu pojavu osećanja umora, tuge, pada motivacije i energije, potrebe za izbegavanjem socijalnih kontakata i slično. Ovakve reakcije se javljaju svakom od nas u nepovoljnim životnim okolnostima, odnosno u situacijama koje se ne odvijaju na način na koji smo zamislili. One su normalne, kratkotrajne i ubrzo prolaze same od sebe. S druge strane, depresiju karakteriše prisustvo određene grupe simptoma u dužem vremenskom periodu.
Najočigledniji znak depresije je tužno raspoloženje – potištenost, usamljenost, apatija. Depresivne osobe su sklone plaču.Imaju problema sa spavanjem – rano se bude i ne mogu ponovo da zaspe ili spavaju više nego uobičajeno, a ipak se osećaju stalno umorno. Javljaju se promene u načinu ishrane – mogu da izgube apetit i težinu ili da jedu više nego inače i tako dobiju na težini.
Takođe, moguće je biti depresivan, a nemati prethodne simptome. Umesto toga, mogu se javiti fizičke tegobe ili manifestacija depresije kroz zloupotrebu alkohola ili droga. Isto tako, ako osoba uvek izgleda umorno ili joj je dosadno sve što se oko nje događa, može se desiti da je u pozadini takvog izgleda/ponašanja depresija.
Ključna karakteristika depresije je promena u načinu na koji osoba misli o sebi, u njenim osećanjima i delanju. Depresivna osoba sebe doživljava na negativan način. Veruje da je bespomoćna i sama na svetu. Pesimistična je u odnosu na sebe, svet i svoju budućnost. Ona sebe smatra gubitnikom i misli da će to uvek biti. Veruje da je bezvredna i loša. Često je proganja osećanje krivice.Gubi interesovanje za ono što se oko nje događa i ne ispunjava je zadovoljstvo kada se baviaktivnostima koje su joj nekada prijale. Ima probleme kada treba da donese neku odluku ili da je sprovede u delo.
U čemu je zapravo problem?
Problem je u načinu na koji osoba interpretira situacije u kojima se nađe. Ona ih pogrešno tumači. Javljaju se misli koje obično nisu bazirane na realnim činjenicama. U osnovi tih negativnih misli mogu biti različite teme. Neke od njih su:
Negativno mišljenje o sebi – nastaje kada sebe poredimo sa drugim ljudima koji nam izgledaju uspešnije, inteligentnije, privlačnije ili sposobnije.
Samokritika ili samookrivljavanje – osoba krivi sebe za sve loše što se oko nje događa.
Negativno tumačenje događaja - osoba negativno reaguje na situacije koje joj inače ne smetaju kada nije depresivna.
Negativna očekivanja od budućnosti – osoba misli da nikada neće uspeti da se reši osećanja tuge.
Moje obaveze su suviše velike – osoba ima istu količinu obaveza kao i ranije, kada ih je uspešno obavljala, ali sada veruje da je nesposobna da ih ispuni ili da će joj trebati mnogo više vremena za to nego inače.
Ono što osoba misli o onome što se oko nje dešava utiče i na način na koji će se osećati. Zato se,kao posledica negativnih misli, javljaju i loša osećanja. Ta loša osećanja subazirana na greškama u mišljenju. Ove greške su povezane sa načinom na koji ona misli o sebi i načinom na koji procenjuje stvari koje joj se događaju. Dakle, depresivna osoba se oseća usamljeno i tužno jer za sebe pogrešno misli da je neadekvatna.
Neke od tipičnih grešaka u mišljenju su sledeće: preterivanje (preuveličavanje problema i potencijalne štete i potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za njihovo rešavanje), prekomerno uopštavanje (izvođenje uopštenog zaključka koji naglašava negativnu stranu, na primer:„Niko me ne voli“, „Neuspešan/na sam“), ignorisanje pozitivnih strana (pamćenje samo negativnih događaja ili tumačenje pozitivnih događaja kao negativnih).
Kao što se može primetiti, ovakve misli su automatske. To znači da se do njih ne dolazi razumnim i logičnim načinom razmišljanja, nego one tek tako padaju na um i više suzasnovane na osećanjima manje vrednosti i beznadežnosti, nego na realnom stanju stvari. Iako nerazumne, ove misli izgledaju verovatno u trenutku kada nam padnu na um. Takođe, što im više verujemo, to se sve gore osećamo.
Depresija i seks
Veza između depresije i seksa je kompleksna. S jedne strane, poznato je da su neki od seksualnih poremećaja (erektilna disfunkcija, anorgazmija, smanjena seksualna želja itd.) česti pratioci depresije. Javljanje seksualne želje polazi od mozga i kreće se ka polnim organima. Kada se osoba bori sa depresijom, kod nje se, osim tužnog raspoloženja, gubitka interesovanja, volje i motivacije javlja i smanjena seksualna želja ili njeno potpuno odsustvo. Isto tako, osobe kod kojih se depresija tretira antidepresivima trpe i neke neželjene efekte antidepresiva. Jedan od njih se manifestuje i na seksualnom planu kroz razne vrste seksualnih poremećaja. Razlog za to leži u činjenici da konzumacija antidepresiva utiče i na promene u regijama koje su zadužene za seksualni poriv i seksualni nadražaj.
Međutim, prisustvo depresije ne mora uvek uzrokovati odsustvo seksualne želje. Depresija se može odraziti i na sasvim suprotan način: kroz stupanje u česte seksualne odnose. Šta stoji iza ovoga?
Seksualnost je površina na kojoj se manifestuje sve što nosimo u sebi. Kroz seksualnost izražavamo ono što se godinama taložilo u nama. Tako, ako osoba ima negativnu sliku o sebi i nisko samovrednovanje, može se desiti da će se s tim nositi tako što će birati da stupa u beznačajne i površne seksualne odnose, a sve to sa ciljem da dobije potvrdu od druge strane, od nekoga za koga veruje da je može učiniti jačom i nadomestiti joj nezadovoljene potrebe. Na taj način dolazi do nesvesnog korišćenja seksa i njegove patologizacije: osoba traži od seksa nešto što joj on ne može obezbediti. Stupanje u seksualni odnos za nju postaje privremena uteha, koja joj pruža trenutno rešenje i beg od negativnog razmišljanja o sebi.Prilikom ulaska u takve odnose, ona se plaši ostvarivanja bliskog kontakta i intimiziranja sa partnerom jer se plaši da će se partner, ako joj se više približi i bolje je upozna, razočarati u nju, shvatiti koliko je bezvredna i ostaviti je.
Ovakav način ponašanja predstavlja osnovu za seksualnu zavisnost. Kod seksualne zavisnosti dolazi do „zloupotrebe“ seksualne aktivnosti, odnosno ulazak u seksualni čin se koristi kao pokušaj osobe da smanji osećanje depresije koje njom vlada. Što je još veći problem, stupanje u takve odnose kao posledicu sa sobom nosi osećanje srama i krivice, koje biva samo dodatno potvrđeno i pojačano u negativnom sistemu uverenja koji depresivna osoba ima o sebi. Zbog toga se, prilikom rešavanja problema na seksualnom planu, prvo radi na istraživanju osećanja koja leže u osnovi takvog ponašanja, kapaciteta osobe da se nosi s tim osećanjima, uverenja koja ima o sebi i sopstvenoj vrednosti, ranijim seksualnim iskustvima i slično. Sa osobom se istražuje kakvo značenje za nju ima seksualno ponašanje koje ispoljava, koje su situacije u kojima se javlja, kao i koje su to misli koje prethode stupanju u seksualne aktivnosti.
Na ovim osećanjima ne treba raditi na silu. Nekada je potrebno da se potpuno prepustimo da nas ona preplave. Naša patnja (”želja za patnjom“) mora da se „istroši“, da se pojave vidljive posledice i to onda možemo da koristimo kao „odskočnu dasku“ za dalji rast i razvoj. Terapeuti rade sa ovim osobama tako što im posvećuju pažnju, pokazuju saosećajnost i bezuslovno prihvatanje. Paralelno sa tim, osoba dobija domaće zadatke između seansi, koji bivaju nagrađeni. Kada se stvori adekvatna klima, odnosno kada osoba potpuno uđe u materiju, oseti olakašanje i kada se javi promena raspoloženja kroz vežbe i tehnike kojima je terapeut izlaže, osoba postaje spremna za zadatke u praksi, odnosno u životu.
Otvaranje ka ljubavi
Depresija je posledica iluzije da je osoba manje vredna i da, kao takva, ne zaslužuje da bude voljena. Noseći se tom iluzijom, ona veruje da mora da pati i da se muči. Ovakav način razmišljanja je posledica negativnih uverenja koja je osoba visoko ustoličila u svom unutrašnjem sistemu i sa kojima se identifikovala. Kroz depresiju, osoba nesvesno zauzima infantilnu poziciju, odnosno poziciju oslobođenu od odgovornosti i nije u stanju sama da se kreće. Ona prihvata patnju, koju je pritom sama sebi nametnula negativnim mislima, kao deo svog identiteta. Važno je ipak znati da ta patnja nije nešto što je sama realnost nametnula, nego da je ona konstruisana iznutra. Zbog toga depresivna osoba mora da zaviri u sopstveni unutrašnji svet, da se pozabavi slikom o sebi koju je formirala i da tako osvesti svoje negativne identifikacije, da ih prihvati i oslobodi ih se. Samo proširenjem svesnosti i oslobađanjem od negativnih identifikacija osoba može prepoznati svoje suštinsko biće čija je odlika ljubav.
Zbog toga je ljubav pravi put ka prevazilaženju depresije.Pored pomoći koju terapeut može pružiti, za oslobađanje od depresije, veoma je bitna i podrška bliskih ljudi i partnera. Osobi treba pokazati razumevanje, saosećajnost i prihvatanje.Treba je ohrabriti da ne potiskuje negativna osećanja koja ima, nego da nauči da ih izrazi.
Isto tako, svi moramo da naučimo kako da izražavamo svoje potrebe i želje bez obzira na prethodna iskustva koja smo imali. Svi u novu vezu sa sobom unosimo i prtljag prošlosti. Potrebno je da prihvatimo iskustva koja imamo, da ih integrišemo u svoju strukturu i izvučemo pouke iz njih. Hrabrost da se upustimo u odnos koji će rezultirati visokim stepenom intimnosti, bliskosti i povezivanja sa partnerom biće put ka rešavanju depresije. Potrebno je da dublje spoznamo sebe, da prihvatimo sve segmente svoje ličnosti kako bismo posle bili u stanju da ih podelimo sa partnerom i da kroz zadovoljavajuću komunikaciju i uzajamno poverenje zajedno gradimo naš odnos.
AUTORI:
Jovana Jović, diplomirani psiholog,
edukantkinja psihoseksualne terapije,
saradnica udruženja Seksin
Josif Fidanovski, diplomirani psiholog,
psihoseksualni terapeut,
predsednik udruženja Seksin
Najočigledniji znak depresije je tužno raspoloženje – potištenost, usamljenost, apatija. Depresivne osobe su sklone plaču.Imaju problema sa spavanjem – rano se bude i ne mogu ponovo da zaspe ili spavaju više nego uobičajeno, a ipak se osećaju stalno umorno. Javljaju se promene u načinu ishrane – mogu da izgube apetit i težinu ili da jedu više nego inače i tako dobiju na težini.
Takođe, moguće je biti depresivan, a nemati prethodne simptome. Umesto toga, mogu se javiti fizičke tegobe ili manifestacija depresije kroz zloupotrebu alkohola ili droga. Isto tako, ako osoba uvek izgleda umorno ili joj je dosadno sve što se oko nje događa, može se desiti da je u pozadini takvog izgleda/ponašanja depresija.
Ključna karakteristika depresije je promena u načinu na koji osoba misli o sebi, u njenim osećanjima i delanju. Depresivna osoba sebe doživljava na negativan način. Veruje da je bespomoćna i sama na svetu. Pesimistična je u odnosu na sebe, svet i svoju budućnost. Ona sebe smatra gubitnikom i misli da će to uvek biti. Veruje da je bezvredna i loša. Često je proganja osećanje krivice.Gubi interesovanje za ono što se oko nje događa i ne ispunjava je zadovoljstvo kada se baviaktivnostima koje su joj nekada prijale. Ima probleme kada treba da donese neku odluku ili da je sprovede u delo.
U čemu je zapravo problem?
Problem je u načinu na koji osoba interpretira situacije u kojima se nađe. Ona ih pogrešno tumači. Javljaju se misli koje obično nisu bazirane na realnim činjenicama. U osnovi tih negativnih misli mogu biti različite teme. Neke od njih su:
Negativno mišljenje o sebi – nastaje kada sebe poredimo sa drugim ljudima koji nam izgledaju uspešnije, inteligentnije, privlačnije ili sposobnije.
Samokritika ili samookrivljavanje – osoba krivi sebe za sve loše što se oko nje događa.
Negativno tumačenje događaja - osoba negativno reaguje na situacije koje joj inače ne smetaju kada nije depresivna.
Negativna očekivanja od budućnosti – osoba misli da nikada neće uspeti da se reši osećanja tuge.
Moje obaveze su suviše velike – osoba ima istu količinu obaveza kao i ranije, kada ih je uspešno obavljala, ali sada veruje da je nesposobna da ih ispuni ili da će joj trebati mnogo više vremena za to nego inače.
Ono što osoba misli o onome što se oko nje dešava utiče i na način na koji će se osećati. Zato se,kao posledica negativnih misli, javljaju i loša osećanja. Ta loša osećanja subazirana na greškama u mišljenju. Ove greške su povezane sa načinom na koji ona misli o sebi i načinom na koji procenjuje stvari koje joj se događaju. Dakle, depresivna osoba se oseća usamljeno i tužno jer za sebe pogrešno misli da je neadekvatna.
Neke od tipičnih grešaka u mišljenju su sledeće: preterivanje (preuveličavanje problema i potencijalne štete i potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za njihovo rešavanje), prekomerno uopštavanje (izvođenje uopštenog zaključka koji naglašava negativnu stranu, na primer:„Niko me ne voli“, „Neuspešan/na sam“), ignorisanje pozitivnih strana (pamćenje samo negativnih događaja ili tumačenje pozitivnih događaja kao negativnih).
Kao što se može primetiti, ovakve misli su automatske. To znači da se do njih ne dolazi razumnim i logičnim načinom razmišljanja, nego one tek tako padaju na um i više suzasnovane na osećanjima manje vrednosti i beznadežnosti, nego na realnom stanju stvari. Iako nerazumne, ove misli izgledaju verovatno u trenutku kada nam padnu na um. Takođe, što im više verujemo, to se sve gore osećamo.
Depresija i seks
Veza između depresije i seksa je kompleksna. S jedne strane, poznato je da su neki od seksualnih poremećaja (erektilna disfunkcija, anorgazmija, smanjena seksualna želja itd.) česti pratioci depresije. Javljanje seksualne želje polazi od mozga i kreće se ka polnim organima. Kada se osoba bori sa depresijom, kod nje se, osim tužnog raspoloženja, gubitka interesovanja, volje i motivacije javlja i smanjena seksualna želja ili njeno potpuno odsustvo. Isto tako, osobe kod kojih se depresija tretira antidepresivima trpe i neke neželjene efekte antidepresiva. Jedan od njih se manifestuje i na seksualnom planu kroz razne vrste seksualnih poremećaja. Razlog za to leži u činjenici da konzumacija antidepresiva utiče i na promene u regijama koje su zadužene za seksualni poriv i seksualni nadražaj.
Međutim, prisustvo depresije ne mora uvek uzrokovati odsustvo seksualne želje. Depresija se može odraziti i na sasvim suprotan način: kroz stupanje u česte seksualne odnose. Šta stoji iza ovoga?
Seksualnost je površina na kojoj se manifestuje sve što nosimo u sebi. Kroz seksualnost izražavamo ono što se godinama taložilo u nama. Tako, ako osoba ima negativnu sliku o sebi i nisko samovrednovanje, može se desiti da će se s tim nositi tako što će birati da stupa u beznačajne i površne seksualne odnose, a sve to sa ciljem da dobije potvrdu od druge strane, od nekoga za koga veruje da je može učiniti jačom i nadomestiti joj nezadovoljene potrebe. Na taj način dolazi do nesvesnog korišćenja seksa i njegove patologizacije: osoba traži od seksa nešto što joj on ne može obezbediti. Stupanje u seksualni odnos za nju postaje privremena uteha, koja joj pruža trenutno rešenje i beg od negativnog razmišljanja o sebi.Prilikom ulaska u takve odnose, ona se plaši ostvarivanja bliskog kontakta i intimiziranja sa partnerom jer se plaši da će se partner, ako joj se više približi i bolje je upozna, razočarati u nju, shvatiti koliko je bezvredna i ostaviti je.
Ovakav način ponašanja predstavlja osnovu za seksualnu zavisnost. Kod seksualne zavisnosti dolazi do „zloupotrebe“ seksualne aktivnosti, odnosno ulazak u seksualni čin se koristi kao pokušaj osobe da smanji osećanje depresije koje njom vlada. Što je još veći problem, stupanje u takve odnose kao posledicu sa sobom nosi osećanje srama i krivice, koje biva samo dodatno potvrđeno i pojačano u negativnom sistemu uverenja koji depresivna osoba ima o sebi. Zbog toga se, prilikom rešavanja problema na seksualnom planu, prvo radi na istraživanju osećanja koja leže u osnovi takvog ponašanja, kapaciteta osobe da se nosi s tim osećanjima, uverenja koja ima o sebi i sopstvenoj vrednosti, ranijim seksualnim iskustvima i slično. Sa osobom se istražuje kakvo značenje za nju ima seksualno ponašanje koje ispoljava, koje su situacije u kojima se javlja, kao i koje su to misli koje prethode stupanju u seksualne aktivnosti.
Na ovim osećanjima ne treba raditi na silu. Nekada je potrebno da se potpuno prepustimo da nas ona preplave. Naša patnja (”želja za patnjom“) mora da se „istroši“, da se pojave vidljive posledice i to onda možemo da koristimo kao „odskočnu dasku“ za dalji rast i razvoj. Terapeuti rade sa ovim osobama tako što im posvećuju pažnju, pokazuju saosećajnost i bezuslovno prihvatanje. Paralelno sa tim, osoba dobija domaće zadatke između seansi, koji bivaju nagrađeni. Kada se stvori adekvatna klima, odnosno kada osoba potpuno uđe u materiju, oseti olakašanje i kada se javi promena raspoloženja kroz vežbe i tehnike kojima je terapeut izlaže, osoba postaje spremna za zadatke u praksi, odnosno u životu.
Otvaranje ka ljubavi
Depresija je posledica iluzije da je osoba manje vredna i da, kao takva, ne zaslužuje da bude voljena. Noseći se tom iluzijom, ona veruje da mora da pati i da se muči. Ovakav način razmišljanja je posledica negativnih uverenja koja je osoba visoko ustoličila u svom unutrašnjem sistemu i sa kojima se identifikovala. Kroz depresiju, osoba nesvesno zauzima infantilnu poziciju, odnosno poziciju oslobođenu od odgovornosti i nije u stanju sama da se kreće. Ona prihvata patnju, koju je pritom sama sebi nametnula negativnim mislima, kao deo svog identiteta. Važno je ipak znati da ta patnja nije nešto što je sama realnost nametnula, nego da je ona konstruisana iznutra. Zbog toga depresivna osoba mora da zaviri u sopstveni unutrašnji svet, da se pozabavi slikom o sebi koju je formirala i da tako osvesti svoje negativne identifikacije, da ih prihvati i oslobodi ih se. Samo proširenjem svesnosti i oslobađanjem od negativnih identifikacija osoba može prepoznati svoje suštinsko biće čija je odlika ljubav.
Zbog toga je ljubav pravi put ka prevazilaženju depresije.Pored pomoći koju terapeut može pružiti, za oslobađanje od depresije, veoma je bitna i podrška bliskih ljudi i partnera. Osobi treba pokazati razumevanje, saosećajnost i prihvatanje.Treba je ohrabriti da ne potiskuje negativna osećanja koja ima, nego da nauči da ih izrazi.
Isto tako, svi moramo da naučimo kako da izražavamo svoje potrebe i želje bez obzira na prethodna iskustva koja smo imali. Svi u novu vezu sa sobom unosimo i prtljag prošlosti. Potrebno je da prihvatimo iskustva koja imamo, da ih integrišemo u svoju strukturu i izvučemo pouke iz njih. Hrabrost da se upustimo u odnos koji će rezultirati visokim stepenom intimnosti, bliskosti i povezivanja sa partnerom biće put ka rešavanju depresije. Potrebno je da dublje spoznamo sebe, da prihvatimo sve segmente svoje ličnosti kako bismo posle bili u stanju da ih podelimo sa partnerom i da kroz zadovoljavajuću komunikaciju i uzajamno poverenje zajedno gradimo naš odnos.
AUTORI:
Jovana Jović, diplomirani psiholog,
edukantkinja psihoseksualne terapije,
saradnica udruženja Seksin
Josif Fidanovski, diplomirani psiholog,
psihoseksualni terapeut,
predsednik udruženja Seksin
