Zasto partneri “rastu” u razlicitom smeru?
Glavna ideja u partnerskim relacijama je priblizavanje. Kada upoznate partnera, preko seksa i prave ljubavi, dolazite do stanovista da vremenom trebate postati jos bliskiji. I jedan i drugi partner se trudi da dodje do tog “cilja”. Nesto sto bi oznacilo pocetak njihove stabilne ljubavi. I jedan i drugi veruju da su bliski, da se dobro poznaju, da “rade” u istom smeru. Na kraju, to bi ih dovelo do braka, sa zeljom da “traju” do kraja zivota.
Iskrene namere dvoje ljubavnika sa idejom da se priblize jedno drugom, vremenom cesto dovodi do udaljavanja. Ono sto je mnogima nevidljivo u toj citavoj prici, kao i glavnim protagonistima, je upravo nasilno “guranje” partnera u sopstvenu idealnu ljubavnu pricu koju nose sa sobom.
Znaci, svako od nas zna kako bi prava ljubav trebala biti i kako to cesto biva sa mnogima od nas, uvek je nekako “ta” prava ljubav prisutna na pocetku veze ( cast izuzetcima ). Kasnije, stvari gotovo kao po nekom nepisanom pravilu krenu nizbrdo. Jedan partner zeli jedno, a drugi nesto sasvim drugo.
Pitanje koje se namece glasi: Kako je moguce da su u pocetku zeleli iste stvari, a sada totalno razlicite?
Kako je moguce da su se toliko udaljili?
Ako zaobidjemo termine zaljubljenost nasuprot ljubavi, kao i zivot van braka i u braku,koji neosporno uticu na same zelje partnera jednim za drugim, onda dolazimo do shvatanja da se nesto radikalno promenilo u stavovima dvoje partnera.
Iz pozicije ljubavi i seksa, presli su na poziciju neljubavi i sve manje seksa. Koji je razlog?
Ljubavne relacije su izuzetno teske u smislu rasclanjivanja i evidentiranja uzroka koji nas vodi ka uspesnom nasuprot neuspesnom funkcionisanju u krevetu i van njega.
Citava stvar je u tome, sto svako od nas gaji dva sveta, jedan koji je licni i koji nema veze sa partnerskom ljubavlju i seksom, i drugi koji odrazava tu intimnu komponentu veze.
Ova dva sveta su medjusobno isprepletena, u stalnoj korelaciji i neprestanom protoku.
Ova dva sveta se nadopunjuju gotovo uvek.
Prvi svet odslikava nas same, ko smo, kako vidimo sebe, kolko smo zadovoljni sobom. Kad je on u “redu” onda imamo bazu na kojoj mozemo da nadogradimo i drugi svet.Onaj koji se tice nase idealne ljubavne price, price koju zelimo da “zivimo” u stvarnom svetu kad je nasa ljubav u pitanju.
Cesto se dogadja u ljubavnim relacijama, da se spoje dva sveta koja su nezadovoljna, zeleci da izgrade partnerski svet koji ce biti zadovoljan. Zele bez materijala da sazidaju kucu.
Ne, nema nista lose u tome. Oni to zele, najiskrenije. Ali nemaju cime. I sve dok to ne “nabave”, njihova zelja da se stvori sigurno utociste bice nerealna. Bice daleko od ostvarenja million svetlosnih godina.
Ali mi ljudi i dalje stupamo u bliske relacije sa osobama koje nam se “cine” bliske. Verujemo da smo slicni, verujemo da imamo” material za gradnju .” Verujemo da nam je onaj drugi bas taj potreban “material”.
I sve dok verujemo, mi i odrzavamo tu vezu.. Nekada i godinama… I nije nam lose, najcesce do trenutka kad pozelimo da ozvanicimo nas “provod” ( da zivimo zajedno). Onda stvari krecu nizbrdo. Na pitanje sta se dogodilo, niko nema odgovor.
A odgovor je jedan i jedinstven: Zeleli smo izgraditi kucu od cigala, a imali smo samo pesak za material.
I sagradili smo kucu od peska, koja po prirodu stvari ne moze dugo trajati.
Da bi ljubav bila lepsa i sjajnija, kako bi partneri dobili to sto zele, moraju se okrenuti prema sebi. Prema onom prvom svetu. Koji se tice samo nas. Nema skokova. Nemoguce je uci u dublji i korektni odnos s drugim, ako nemamo prvo sa sobom to isto.
Verujem da su ljudi nezadovoljni sami sa sobom, a zele da imaju zadovoljavajuce odnose. Verujem da je ovaj prvi svet baza na kojoj se nadogradjuje onaj drugi. Smatram da sve polazi od nas samih, pa bez tog oslonca ne mozemo da ocekujemo srecu u ljubavi.
Ljudi se svakodnevno ponasaju tako da onaj drugi ucini nesto kako bi se usrecili. Veruju da postoji neko i negde, ko ce im pomoci da “zive” svoj idealnu ljubavnu pricu.
Ali samo ime mnogo govori. Idealno znaci besprekorno. Idealna ljubavna prica je nasa zelja,nasa fantazija, koja ne zavisi od drugog, koliko od nas samih. Mi smo je stvorili, mi je odrzavamo, mi mozemo da je promenimo..Drugi je samo objekat na koga smo projektovali nasu zelju, drugi nije onaj koji mislimo da jeste..
Nije to lak zadatak, odvojiti se od sveta fantazije i maste. Nekada smo i “ziveli” taj svet. Imali smo ga. I sada je tesko. Tesko je prihvatiti ovozemaljsku ljubav koja nema mnogo veze sa nasim fantazijama.
Ali to je zaista neophodno.
Prva stvar je da se izgradi ovaj prvi svet. On ukljucuje ljubav prema nama samima. Ta ljubav ne dolazi od roditelja, prijatelja, ucitelja… Ne dolazi od partnera. Dolazi iskljucivo i samo od nas.
To se mora razumeti i prihvatiti. Na vama je odgovornost za taj zadatak. Ukoliko ga obavite uspesno, postigli ste mnogo. Stvorili ste bazu. I sada moze da idete dalje.
Drugo, zapamtite da nijedan partner na ovom svetu ne obezbedjuje trajnu srecu. Ja vam dopustam da se zaljubite, ali da ne ostanete predugo u tome stadiumu. Nemojte postati zavisni. Lepo je, pa sta. Budite na distanci. To bi znacilo da se niste poistovetili sa vasom idealnom ljubavnom pricom, a to je bitno zato sto vam to siri mogucnosti. Svesni ste da zelite tu osobu, ali cak i kad dobijete to sto izgleda nalik toj osobi, ne idete glavom bez obzira za tim. Ostavite prostora da vreme odradi za vas.
Trece, to ne znaci da se ne prepustite vasem novom partneru. Suprotno, budite otvorena knjiga. Volite, davajte, uzivajte. A sta ako on to ne prihvati? To vec nije vas problem. Vase je da se osecate lepo, na vama je da pokazete osecanja, da budete otvoreni… Na kraju krajeva, bicete zahvalni ako partner ode. Vama nije potreban partner koji ce da prihvati vasu laz, vasu glumu.. Sta vam vredi partner koji voli ono sto vi niste…Potrebna vam je osoba koja podrzava i postuje vasu otvorenost ka zivotu. Koja vas postuje upravo onakve kakvi jeste.
Ispada da partneri retko kada rastu u suprotnom smeru, vec propadaju u istom smeru. Nije to da ljubav prestaje zato sto su zeleli da rastu u drugom smeru, vec zato sto su krenuli da propadaju u istom smeru.
Rast podrazumeva ljubav i prihvatanje onog drugog, a ja ne vidim da se oni prihvataju vise kada se razvode. Ja ne vidim vecu ljubav u tom rastu. Ne, pre ce biti da su oni krenuli da propadaju, pa veruju da su im se putevi razisli. Lakse im je da odbace njihovu odgovornost, verujuci da im se ljubavna filozofija razlikuje, a ne shvataju da je ljubavna filozofija ista, samo je ljubav prema sebi opala, a sa tim se povecala ceznja za idealnom ljubavnom pricom. Jer, upravo kad smo nezadovoljni, tada najvise mastamo. Sanjamo brda i doline. Kule i gradove.
Tako i partneri, zbog sve veceg i slozenijeg odnosa u vezi, odbacuju svoju odgovornost, racionalizirajuci svoje stanje sa tezom da nisu jedno za drugo. Nekada su bili, ali sada vise nisu. Moguce, ali u malom broju slucajeva. Upravo neprihvatanje drugog, proizilazi od sopstvenog neprihvatanja. Tada to prelazi u nerazumevanje, pa na kraju imamo ceste konflikte i svadje. Onda to postane nepromenljiva situacija na terenu, gde se gubi ideja ljubavi prema drugome. Naravno, u takvim okolnostima, niko ne moze da ima nesto da ponudi onom drugom. U takvim okolnostima i jednom i drugom partneru je potrebna ljubav. Ono sto oni ne razumeju, je upravo to sto ocekuju ljubav od onog drugog. A to je zapravo vreme za budjenje samog sebe. Za davanje ljubavi samom sebi. Za prihvatanje te odgovornosti,
jer sam zivot to podrazumeva.
Savremeni tempo zivota “rusi” prvi svet. A na kraju “rusi” i drugi.
Ali pre nego sto se sruse, postoji nada. Postoje mnogo nacina da se stvari poboljsaju.Ali, kao i uvek moramo se vratiti nazad. Ka izvoru. A to smo mi sami. Ne postoji nesto izvan nas, oba sveta su u nama. Mi smo stvorili prvi, sada stvaramo drugi.
Ako je drugi los, i prvi ne valja. Ispravimo li prvi, imamo sanse da ispravimo i drugi.
Nikada nije prekasno, za partnere koji zele da se nesto popravi. Njima nije strana i pomoc terapeuta.
A zasto bi bila, kad je za ljubav potrebne dvoje, ali za pomirenje u ljubavi cesto neophodno troje.
Imajte ovo u vidu i nemojte zbog ponosa izgubiti ljubav. Prihvatite mogucnosti koje imate i radite na sebi, zato sto vasa veza to zasluzuje.
P.s. A sta ako ja izgradim prvi svet, a oko mene su osobe koje to nisu uspele?
Vi razumete, one jos ne. Dajte im sansu, pomognite im. Da ga izgrade, ako zele. Ako im je to pretesko, i dali ste dosta vremena, probajte sa drugom osobom. Mozda cete uspeti. Glavni problem je sto ljudi veruju da su izgradili i prvi i drugi svet onako kako treba, a ne shvataju da nemaju ni jedno ni drugo.
Velika stopa razvoda je upravo pokazatelj toga, a to ne znaci da oni koji ostaju u braku ili vezi imaju stvorena ta dva sveta na prihvatljiv nacin, sto procenjujemo po njihovoj funkcionalnosti i licnom zadovoljstvu u tom odnosu.
