Šta je to dobar seks?

U nekim ranijim tekstovima koje sam pisao sa mojom asistentkinjom Jovanom Jović (kao što je “Uslovi za dobar seks”- imate ceo tekst na sledećem linku: https://psihoseksualnaterapija.wordpress.com/308-2/ ), često sam se doticao teme seksualnog uzbuđenja.

Bez adekvatnog uzbuđenja u seksu, ne možete da imate dobar seks.

Šta je to dobar seks?

Pre neki dan, na jednom terenu, čuo sam sredovečnog prolaznika kako mladiću, koji je radio sklekove pored puta, govori: ,,Ej, pusti to, “piči” seks.”

Mladić mu iskreno odgovara: ,,Bio je seks jutros”,osmehujući se i misleći da će time zadovoljiti “duhovitog” lika. Ali ovaj nastavlja: ,,Šta fali još jednom seks u poslepodne?”

Mladić mu mudro odgovara da ne fali ništa, ali da treba miksati - da je seks važan, ali da su važne i vežbe, zbog kondicije.

Prolaznik završava razgovor konstatacijom da se jednim seksom potroši onoliko kalorija koliko bi se potrošilo kada biste se popeli na sedmi sprat,uz izvinjenje što je prekinuo mladića u aktivnom vežbanju.

Seksom se troše kalorije, to je istina, a količina potrošenih kalorija zavisi od nivoa strastvenosti i aktivnog sudelovanja u samom činu.
Neka istraživanja govore da ukoliko seks prosečno traje 25 minuta muškarci sagore 4,2 kalorije po minutu, a žene 3,1. Ukoliko istu minutažu potroše na trčanju, žene prosečno sagore 7,1 kalorija po minutu, a muškarci 9,2.

Da li je ta potrošnja kalorija, kao i lučenje endogenih opijata (serotonin, dopamin, oksitocin) tokom seksa dovoljna da seks proglasimo dobrim?
Da li možemo da kažemo da je seks bio dobar samo ako smo od njega imali neke zdravstvene benefite?

Negde sam pročitao da su od deset seksualnih odnosa 2-3 fantastična, 5-6 prosečna i 2-3 katastrofalna.
Ova statistika pomaže ljudima koji su opsednuti idejom da seks uvek mora da bude fenomenalan.

Dobar seks i prosečan seks nisu sinonimi, kao što dobar seks ne podrazumeva uvek fantastičan doživljaj.

Evo definicije dobrog seksa, koja najbolje objašnjava ono što gotovo svi negde podrazumevamo, ali često ne umemo i rečima da opišemo:

Ako se osećate dobro u vezi vas samih i u vezi vašeg partnera, kao i u odnosu na ono što zajednički radite, pre, za vreme i nakon seksa, onda imate dobar seks.

Ova definicija je sveobuhvatna, jer uključuje unutrašnji “mod” u kojem se nalazi svaka osoba (naš partner i mi), a koji je asociran sa seksualnom aktivnosću.

U prevodu, osnova dobrog seksualnog uzbuđenja je dobro raspoloženje. 

Ponekad se dešava da ljudi iz besa, nezadovoljstva, napetosti, dosade imaju seks, koji trenutno smanjuje njihov negativni osećaj, ali da li se to zaista može nazvati dobrim seksom?
Neki će sigurno potvrdno odgovoriti, čak će otići i u drugi ekstrem izjavom: Nakon svađe, seks je najbolji.

U praksi, relativno često se dešava da mi dođu klijenti (obično muškarci sa erektilnom disfunkcijom, ali i drugim disfunkcijama),koji ne umeju da prepoznaju neke razlike u “raspoloženju” u situacijama u kojima su imali erekciju u odnosu na “raspoloženja” u situacijama u kojima je erekcija izostala.

Oni govore da su se bukvalno identično osećali, da je sve bilo super, čak i da je bilo psihološkog uzbuđenja i jake želje za seksom, ali iz nekog (njima nepoznatog razloga) penis se nije ukrutio.
Naravno, ponekad i uz dodatno pojašnjenje da su uradili sve analize, sve moguće organske pretrage i da je sve bilo savršeno u redu.

Često dnevnici koje im dam da vode (da bi upisali “napade”- uznemirenja tokom nedelje,do sledećeg našeg susreta) ostanu prazni, kao da oni nemaju nikakvu nelagodnost, sumnju, strah, napetost u vezi onoga zbog čega su potražili moju pomoć. 

To zvuči paradoksalno, ali kod mnogih je introspekcija veoma slaba, a odbrambeni mehanizmi suviše jaki da bi sami osvestili neke misli i emocije.

Ako spadate u ovu grupu muškaraca (ovo važi i za drugi pol, ali ne u bukvalnom smislu), gde niste uspeli da identifikujete uzrok vašeg problema, najverovatnije vam je potreban terapeut koji bi vam pomogao da odblokirate nesvesne prepreke na putu seksualnog zadovoljstva.

Ovim tekstom želim da ukažem na značaj regulacije emotivnih/duhovnih stanja u svrhu kvalitetnijeg seksa. Jer mnogi ljudi, kada se pojavi neka smetnja u funkcionisanju vide samo “periferiju”, njihov penis, vaginu i ono što se dešava “dole”.

Umesto takvog fokusa, korisnije bi bilo da istražimo šta se dešava u nama kad pomislimo na seks sa partnerom - da li to budi samo želju i prijatnost ili su negde po sredi i podsvesni strahovi:

- Šta ako se opet ne uzbudim?
- Kako će partner reagovati na to?
- Da li će me videti kao seksualno neadekvatnu osobu?
- Da li sam ja pravi muškarac ako izgubim erekciju tokom seksa?
- Šta ako me partner ostavi nakon lošeg seksa?
- Mogu li nekako da budem na visini zadatka bez da on/ona zna moje ranije neuspehe?

Ovakva i slična pitanja obradićete sa terapeutom ukoliko imate problem i zaista želite da dođete do dobrog seksa.

Uostalom, seks i ne može da bude dobar ako ne uključuje autentičnost oba partnera.

                                                             Seksualni začarani krug

Zavisnost od negativnog određenja sebe kroz misli, emocije, prošla i sadašnja seksualna iskustva, sećanja, kao i različita stanja tela i duha, je veoma tipična za ljude sa nekim seksualnim problemom.

Oni anticipiraju "nesreću" , uprkos želji, nagonu, tendenciji da sve bude u redu.

Ali šta to znači da sve bude u redu u seksu?

Ako je partnerka ranije imala iskustva sa oralnim, manuelnim i analnim seksom, ona neće imati otpor da to egzistira u sadašnjem odnosu.

Ali ako iz bilo kog razloga joj se nešto ili sve gorenavedeno ne sviđa, onda će ona forsirati "normalan seks" - penetraciju, sa obrazloženjem da to rade svi i da je to pravi način seksualnog zadovoljavanja.
Hoću reći, biće apsolutno ubedjena da je to jedini i najbolji način zadovoljenja u seksu.

Ako bi oni trebali da imaju dobar seks, ona bi morala osetiti ukrućeni penis u sebi - i tačka. Na tome se priča završava. Zašto bi uopšte investirala u istraživanju drugih izvora prijatnosti, kada je ovaj siguran i toliko puta isproban?

I sve to ne bi bilo sporno da ona nije izabrala partnera koji nekim slučajem pati od erektilne disfunkcije.

Kada bi taj muškarac bio seksualno spoznata osoba, onda bi on vladao svojim uzbudjivanjem i založio bi se za svoje uslove u seksu.

Međutim, ti muškarci obično imaju drugu krajnost:

- Ne verbalizuju dovoljno svoje potrebe i želje, niti su spremni da se založe za njih

- Negativna raspoloženja potiskuju u sebi, pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad sobom

- Imaju iskrivljenu percepciju sebe, da su neadekvetne, nenormalne osobe, da nemaju pravu muškost, da je neprihvatljivo imati probleme sa erekcijom

- Njihovo određenje sebe/uzbudjenje u seksu zavisi od stepena partnerkinog prihvatanja

- Ne mogu biti opušteni sa sobom ako je partnerka nezadovoljna u seksu, t. j. nije postigla orgazam

- Želja za seksom je zavisna od
odnosa sa partnerkom/ili od uspešnosti u seksualnoj situaciji

- Postoji "nesvesno" izbegavanje aktivnosti koji mogu da ih uvuku u neku vrstu neprijatnog doživljaja sebe

- Često koriste pilule za bolju erekciju da bi se pokazali u boljem svetlu, nego što trenutno jesu.

Znači, oni nisu, a trebalo bi da budu, seksualno moćna bića koja sigurno koračaju u ljubavnim vodama.
Pored toga što oni to žele, takođe njihova partnerka jarko to želi.

Oboje postaju opsednuti ciljem, sa onim kakav bi on trebao da bude, da bi bili srećni u seksu.

Ali, njemu je potrebno vreme, a oni žele na brzaka.
Njemu je potrebno pravo vođenje (najčešće od strane stručnjaka), ali on biva vodjen od strane njene predstave o seksu, koja njemu postane najznačajnija.

On se pritom nikad ne pita da li je možda nešto fiksirano u njenim razmišljanjima ili često to skloni iz vida jer je ona funkcionalna u seksu, a on nije. Ali da li je sve to tako crno-belo?

Ako ona ne prihvata alternative, na pr. odbacuje da je on stimuliše rukom ili da je na taj način dovodi do orgazma, nije li vredno zapitati se: Imam li ja pravo da kažem da je to pogrešno, kao što ona govori da je moja erektilna disfunkcionalnost neprirodna, pogrešna stvar?

I ako na to odgovarim potvrdno, zašto ne pokušam da više prihvatim svoj svet, svoje stavove, razmišljanja, koja nisu nipošto manje vredna iako imam ovaj seksualni problem?!

Kako bi bilo da više zavolim sebe, pa i svoj problem, koji je ljudski, i pokušam da ga ne produbljujem, često uz njenu "pomoć", već da ga razumem i razrešim na pravi način?

Ovo poslednje uključuje razvoj autonomnog razmišljanja i poverenja da će oba partnera imati najviše koristi ako uspeju da pomere sebe od prvobitnih iskrivljenih uverenja i očekivanja.