“Ravnopravne“ devojke ( nastavak spise o ženi )
Borba o ravnopravnosti polova se nastavlja. Žene žele da budu potpuno ravnopravne sa muškarcima u svim domenima. I kad kuvaju i kad voze, i kad govore i kad slušaju, i kad miruju i kad trče. Nema ništa loše u tome, a zašto bi i bilo?
Uspele su da se izbore da imaju pravo na aktivnu participaciju u gotovo svim oblastima ljudskog funkcionisanja. Evo, trenutno ne mogu da se setim u kojim situacijama one nisu prisutne.
Žene mogu da oplemene svaku aktivnost, da je obogate u kontaktima sa muškarcima, da joj daju posebnu emociju. One to umeju i mogu, jer je priroda stvari takva, da imaju potencijal za tako nešto.
Zašto bi ženama uskraćivali tako nešto?
Shvatili smo da je to glupo, da nema razloga za strah. Žene su opravdano tu gde jesu i sa punim pravom ih trebamo podržavati.
Ali ( bez tog ”ali“ ne može ništa da prodje..:)), ima situacija gde žensko ponašanje nije u skladu sa zdravim vrednostima i poimanju muško-ženskih odnosa. Nisu to neke posebne aktivnosti, ne radi se o većini žena. Radi se o odredjenoj kategoriji žena koja pod uticajem kvazi socijalizacije u tranzicionim društvima, projavljuje jedan krajnje specifičan i nezreo odnos prema muškarcu, prema njegovom dostojanstvu i u krajnjoj liniju ličnom integritetu.
Prostitutke su žene koje zaradjuju novac koristeći svoje telo za seksualne aktivnosti sa odredjenom klijentelom. Pa iako možemo da nagadjamo o psihološkom profilu takvih žena, i motive zbog kojih su se opredelile za takav posao, sam njihov posao nije nepošten. Čak je u mnogome veoma human. Iako nisam imao lična iskustva sa prostitutkama, cenim i poštujem njihov doprinos na polju seksualnosti, zato što je mnogo onih koji imaju problema u seksualnim kontaktima sa ženama, pa kako ne postoje surogat terapeutkinje na ovim prostorima u psihoseksualnoj terapiji, prostitutke mogu da malo pomognu osobama koje zaista pate na tom planu. Ako ništa drugo, razgovor o ženama i njenim potrebama, koji one mogu da pruže muškarcima ne smemo smatrati beznačajnim.
Medjutim, ovde nije reć o seksualnim radnicama. Ovde je reć o ženama koje se ponašaju” kurvinski.” Ne, one ne prodaju svoje telo. One prodaju svoju dušu.
I sa takvom prodatom dušom žele da grade odnos sa muškarcima, sa potencijalnim partnerom, da stvaraju zajednicu.
Tim ženama ni oko ne trepne kad muškarac vadi pare da plati piće. No, nije to prvi, drugi pa i treći put. Nije to da je samo piće i slične stvari. To je pogrešna zamisao da je to u redu, pogrešan princip, da je to muškarčeva obaveza.
Bilo bi u redu da se zapitamo na kojim postulatima one baziraju svoje pretpostavke?
Imam poznanice koje smatraju da je to opravdano, da nema ništa loše u tome. Kažu, oduvek su muškarci plaćali nama, zašto bi tu nešto menjali?
Devojkama je lepo kad dobiju paket usluga za dzabe, od frizera, preko bioskopa i restorana, pa do skupih auta i stanova. Žene vole glamur i novac, ali ove devojke vole preko tudjih ledja, preko muškarčevih. I smatraju da imaju legitimno pravo na to.
Čekajte malo. Pa zar se žene nisu borile za ravnopravnost u odnosima?
Pa, iako ravnopravnost i jednakost nije isto, jer ravnopravnost podrazumeva da imamo jednaka prava, a ne da budemo jednaki u svemu, ostaje da lebdi pitanje oko smisla takvih odnosa koji se baziraju na klasičnoj zloupotrebi muškarca zbog svojih egoističnih tendencija. Moj novac je samo moj, žašto bi delila sa muškarcem? - razmišljaju ove žene, pokazujući dokle može da ide njihov bezobzirni narcizam.
Jedan moj poznanik se godinama zabavljao sa jednom devojkom. Voleo je, podržavao je, na svaki mogući način. Pa i kroz materijalnu sigurnost koju je njoj davao dok se školovala, dok je strepila kako će da se snadje u velikom gradu kao što je Beograd. Verovao je da to pravi sa razlogom, jer ima li veći i lepši razlog od same ljubavi? Sigurno da ne, razmišljao je on tada, sa nadom da je to OK. Medjutim, vremena se stalno menjaju, pa i kad je u pitanju sam tok veze. Ranije su se mnogo “voleli“, danas je to druga priča. Njihova veza je pri kraju, na samom početku kraja. A sve je počelo kao prava ljubavna prića i trebalo je da tako i ostane. Ali devojka je bila pri kraju studija, pa je krenula da radi. Novac koji je ona zaradjivala, trebao je doprineti jos većoj materijalnoj sigurnosti u njihovoj vezi. Medjutim, taj novac nije bio za to namenjen. Bio je namenjen za lične potrebe, za lična zadovoljstva, za ušteđevinu ili kupovinu garderobe.
Žena koja je “volela“ tog muškarca, sada nema potrebu da podeli nešto s njim, da pomogne ukupnom kućnom budzetu, da stvara sa ličnim učešćem. Ne, ona želi da rasipa, i to ne svoje, nego tuđe pare. Zbog čega, zašto to radi?
Zato što ne poznaje ljubav, ne poznaje muškarca, nije dovoljno zrela. Nemoguće je biti zreo, ukoliko gledate na vezu kao način da “iskoristite“ muškarca. Vama je on potreban zbog ljubavi, ali vi to ne shvatate. Prija vam kad sve to dobijate, kao da su muškarčevi izvori nepresušni. A čak i da jesu, gde je vaša odgovornost?
Nigde. Ne možete se upoređivati sa ženama iz prošlog doba i na taj način braniti svoje pozicije, zato što su one doprinosile zajedničkom životu. U tim uslovima muškarac je stvarao sredstva za život, ali žene su bile odgovorne kroz odgajanje dece, kroz spremanje hrane, kroz ljubav i korektan odnos koji su nudile muškarcu. A šta vi radite?
Sedite i čekate da muškarac zadovoljava vaše potrebe, a da vi nemate nikakve posebne obaveze. To što njemu pružate seks je dobro, ali to nije dovoljno. Dovoljno jeste, za provod, ali ne i za zajednički život u braku i van braka.
I dok prostitutke cene svoje klijente zbog novca, vi ne cenite svog partnera ni zbog novca. Vama to vremenom postane normalno i nemate nikakvu zahvalnost prema njemu.
A funkcionalan i zadovoljavajući partnerski život uvek podrazumeva pravilnu raspodelu moći u svim segmentima. Nije lepo kad je neko ugrožen, a vi to ne primećujete. Čak vam i zasmeta kad muškarac potraži vaše aktivnije učešće.
Kako vam ne bi to smetalo u budućnosti, potrebno je da stvorite odgovornost, prema sebi, a posle i prema partneru. U suprotnom, okretačete se u krug, neprestano pitajući se šta ne valja sa mojim ljubavnim životom.
Mnogo toga, jer ste loše bili socijalizovani. Gledali ste loše primere, koji to opravdavaju. I sve dok postoje takvi mučkarci, koji ne gledaju ništa loše u tome, postojaće i takve žene. Ali, zapamtite da to ne može biti trajno. Kad tad, muškarac će se probuditi, osvestiti i shvatiti da je u problemu.
Osim ako ste u svakom drugom pogledu sve podredili njemu.
Verujem da je ovo zadnje nemoguće u današnjim savremenim uslovima života, a i ne treba stremiti ka tome. Treba stremiti ka zdravoj vezi, ka zrelosti, ka aktivnoj participaciji, koja uvek podrazumeva poštovanje i razumevanje muškog sveta na pravi način, bez potrebe za nanošenje bola.
Prava empatija uvek obuhvata ljubav prema muškarcu, a zrele i afirmisane žene znaju šta to znači, pa je krajnje vreme da se muškarci opredele za njih, a ne za neke “fensice“ koje jedva hodaju na štiklama i imitiraju slavne glumice i koje ne znaju ništa drugo osim da budu klasične statistkinje u muško-ženskim odnosima.
Kategorija nezrelih žena se sve više povećava kroz izbegavanje različitih partnerskih obaveza, pa ide sve do smanjene želje za decom.
Moram primetiti da ove žene na kraju ostanu same i duboko nesrečne, zato što sa takvim stilom života nikada ne razviju ljubav prema drugome.
