PREDIGRA TOKOM SEKSA - KOLIKO VAM JE STALO DO NJE?

1. Predigra je uvertira u seksu, ali se čini da je muškarci i žene ne doživljavaju na isti način. Koliko je ona važna muškarcu, a koliko ženi? Da li se njihovi pojmovi predigre podudaraju?

- Da bi razumeli odnos koji muškarac i žena imaju prema predigri, moramo obratiti pažnju na proces uzbudjivanja kod oba pola. Muškarac se u seksu brzo uzbudjuje i brzo hladi nakon orgazma, žena suprotno, njoj je potrebno više vremena za uzbudjenje i za hladjenje nakon vrhunca. U ljubavi je situacija obrnuta, tu se žena brže zagreje,ali i brže ohladi, a muškarac se sporije zaljubljuje, i sporije odljubljuje....
Medjutim, muškarac može imati mnogo koristi ukoliko nauči da prati ritam žene tokom predigre, jer suštinski i muškarcu je ona itekako potrebna, a posebnu kod onih koji imaju odredjenu nesigurnost ili neki problem u seksu.
Znači, njihovo poimanje je različito, ali to nikako ne sme biti smetnja, ukoliko oboje razumeju da je predigra takodje deo igre, nikako manje važan i manje značajan.
A to je jedino moguće ako se napusti ideja da je orgazam najbitniji deo seksualnog čina.

2. Postoji li dobar seks bez predigre i da li je ona preduslov za to?

- Postoji, u retkim situacijama, kada se predigra već odigrala u "glavi" kod oba partnera. U većini slučajeva, potrebno je postepeno zagrevanje, aktiviranje erogenih zona i produbljivanje čulnog fokusa...Tada i orgazam postaje intenzivniji.

3. Pošto je ženama teže da se opuste pred seksualnim činom, koliko je ženama važna komunikacija sa partnerom, koja se može smatrati nekim vidom predigre?

- Komunikacija izmedju partnera je veoma važna i predstavlja deo seksualne inteligencije. Ona nije bitna samo ženama, jer se i muškarci opuštaju na taj način. Ipak, muškarci su skloniji da se vizuelno uzbudjuju, a ženama su reči glavni afrodizijak.

4. Šta u predigri dodatno može da stimuliše partnera? Da li su to možda neki fetiši?
- Predigra je stvar kreativnosti, pa u nju svako ulazi sa sopstvenom idejom šta bi njemu i partneru prijalo. Ljubljenje usana i ostalih delova tela, bez žurbe, kao i dodirivanje erogenih zona bez zadrške, uz puno osećaja, uvek pospešuju uzbudjenje. Fetiši u bukvalnom smislu te reči, kada vas neki odevni predmet uzbudjuje više od ženskog ili muškog tela, suštinski ne pomažu predigri jer vas udaljavaju od partnera. Svaki drugi “fetiši” koji razbijaju monotoniju u seksualnoj igri, mogu stimulisati uzbudjenje, ali samo na kratko. Učiniti predigru lepu, zanimljivu, značajnu, na duge staze, mogu jedino ljubav, intimnost i bliskost za koji su se oba partnera založili.

MUŠKARCI I SEKS

Koliko su za seksualnu disfunkciju bitne psihološke blokade?

Gotovo da uvek postoji neka psihološka blokada, otpor, strah koji utiče na razvoj seksualne disfunkcije. Ali, ona se ponekad može stvoriti "sama od sebe" - kada muškarac ulazi u seks bez posebne želje, kada je premoren ili emotivno istrošen, pod uticajem alkohola i sl., pa gubitak erekcije u tim okolnostima pokreće sumnju u sebe i sopstvenu erekciju/ uzbuđenje.

Tada se često pojavljuju pitanja poput: Šta nije u redu sa mnom, da li sam postao impotentan, šta ako ona to primeti i raskine sa mnom zbog toga, šta da radim kada sledeći put budemo imali odnos itd…
Ta pitanja dovode do negativne anitipacije budućeg seksualnog susreta, pa neki muškarci kreću u pravcu izolacije, a drugi se bore sopstvenim snagama, često uz pomoć dopinga - lekova za erektilnu disfunkciju.

Nijedan od ta dva pristupa nije delotvoran: prvi jer osoba zatvara put rešavanja poteškoća, a drugi jer osoba bira neadekvatan način da se suoči sa njima.

BLAGO KOJE TREBA DA BUDE OTKRIVENO






​Osnovno poverenje
Bilo bi lepo kada bi svaki klijent koji dođe na terapiju imao osnovno poverenje – ono što je Erikson pronašao da se stiče u prvoj godini života, kroz brižan odnos između majke i deteta. Nažalost, u praksi često srećemo osobe koje nemaju taj dar od majke ili ga nikada kasnije nisu pothranile kroz iskustva sa drugim ljudima. One žive kao da su odbačene od drugih – prihvataju ulogu koju su same sebi nametnule i koju nesvesno održavaju, jer smatraju da moraju da budu drugačije i bolje da bi ih ljudi voleli i prihvatili. Zbog toga su ove osobe primorane da budu žrtve svog postojanja, pa čak i da nesvesno zavole tu poziciju koju svesno preziru.

Nevoljenost i ranjivost
Nevoljenost, koja nosi poreklo još iz rane mladosti, a koja je nesrećno bila stvorena kroz roditeljske zabrane ili neadekvatne stimulacije, dala je svoj procvat u periodu puberteta i kasnije: ljudi su počeli da beže od emotivne bliskosti. Kao da ne veruju drugoj osobi ili, u najgorem slučaju, celom svetu. Ono što za mnoge izgleda prilično jednostavno – deljenje svog intimnog sveta sa drugima i njegovo stavljanje u službu partnerskog odnosa, za ove ljude je “strašna zona” i vodi do ranjivosti koja ne može biti podneta.

Da li to znači da ranjivost, kao i drugi aspekti pozitivne i negativne osećajnosti, nisu bili dozvoljeni u matici – tamo gde je trebalo da budu eksponirani, a da se onda takav negativni trend samo nastavio kroz naviku da se bude zatvoren na mestu gde bi otvorenost i deljenje sebe omogućili novu dimenziju bitisanja tog bića? Gde je angažovanost te osobe, uprkos hendikepu u ranoj mladosti? Zašto ona bira da čeka, čak i kada ima snažnu podršku i razumevanje od strane terapeuta?

Nepoverenje je nešto što se preliva, kao i poverenje. Ako ga nosite u sebi, ono čeka priliku da se projavi. U terapijskom kontekstu, nepoverenje se odslikava uvek kada treba da se uradi korak više, da se izađe iz bezbedne zone: da se osoba više angažuje u društvenom životu, da otkrije neku tajnu svom partneru, da prizna drugima probleme u kojima se nalazi itd. Obično u toj tački klijent zakoči, krene da se buni protiv promene, iako je načelno želi, pod parolom da to nije lako. A šta je lako, zašto bi trebalo da bude lako?
Razvoj je bolan proces, svaki psiholog će Vam to reći, ali kroz taj proces čovek sazreva i počinje drugačije da percipira stvari, neegocentrično, neinfantilno, nego sa razumevanjem da je to jedini način. I nije da postoji sigurna nagrada ili garancija da će svi sokovi života biti dostupni odmah i za vek vekova, već spoznaja da se radost i ljubav mogu doživeti.

Frojd je smatrao da se sreća ne može dostići, da je čovek na stalnoj klackalici između zadovoljsta i nezadovoljstva, da je najviše što može da se dostigne ne biti toliko nesrećan, ali on je bio, u neku ruku, pesimista.

Terapeut ne može da pobedi porodicu
Terapeut i porodica klijenta su često u kontrasmeru iako se ni ne poznaju. Najgora varijanta je kada klijent još uvek živi pod maminim i tatinim krovom, koji stimulišu zavisnost u mnogim segmentima življenja. To je hrana za klijenta od koje se teško odvaja. Teško je bogataša naterati da bude siromah.

Potrebno je razmišljati poput Bude, krenuti u nepoznatom smeru, poput istraživača, od nulte pozicije, pa šta bog da. Treba biti, na neki način, kockar ili vizionar koji je spreman da se odvaži na novi život jer ovaj nije dovoljno dobar, ne ispunjava i čini se gori nego sama smrt.

Potrebno je imati ono što je Albert Elis spomenuo na jednom mestu, a to je plašljiva hrabrost – ne morate da imate apsolutno poverenje da biste krenuli. Krenite uprkos tome što poverenje nije potpuno. Ako neko jednom ne postupi onako kako smo očekivali, to ne znači da se njemu u potpunosti ne može verovati. Razmišljajte da poverenje ima svoje stepenovanje, zbog čega je nekad više, nekad niže, kao i da ono varira u zavisnosti od toga s kakvim ljudima i kojim situacijama se susrećemo. Nemojte da dozvolite da to utiče na Vaše izbore. Jer, nije svejedno, da li ćete ostati ukopani u negativnim osećanjima i razmišljati poput Hitlera – po principu sve ili ništa, ili ćete se drznuti da razmišljate mudrije, da je egzistencija i Vama podjednako dostupna, kao i sam život – a to ste Vi.
Idite ka tome da jednog dana postanete Vaša verzija Bude – kreativni, autentični i spremni da pustite nekoga da Vam se približi. Blago je u Vama, svako je s tim rođen, dopustite da Vas terapeut vodi i blago će se otkriti, samo od sebe. Ali, molim Vas da nikako ne čekate da se nešto desi samo od sebe jer ću morati da Vas razočaram: nijednoj osobi se ništa nije desilo samo od sebe, a da se ona sama nije otvorila ka tom čudu zvanom: ŽIVOT.

Šta je to što nam je potrebno u partnerskoj ljubavi? 



​
 




Seksualni odnosi, bračne veze i želja za potomstvom često se prepliću i sapliću.
Imam klijente koji nikada nisu imali seksualne odnose, a dugo su u braku i žele decu, kao i klijente koji su se razveli i imaju decu, a žele ih još. Tu su i samci koji žele decu, ali imaju probleme u održavanju veze ili u seksu. Takođe, srećem osobe koje su u braku, imaju decu, svađaju se, ali ostaju zajedno zbog dece.
 
Sigurno se pitate šta je ovim ljudima zajedničko?
I sigurno naslućujete - DECA.
 
Gotovo svima nama su važna deca. Kulturološki i genetski smo kodirani na takav način, ali u gorenavedenim slučajevima deca služe kao "beg od realnosti".
Recimo da imamo partnera sa kojim nam nije dobar odnos ili s njim nemamo seksualni život, zbog čega bismo koristili veštačku oplodnju (osim kada je biološki sat baš otkucao, što je retkost) za stvaranje potomstva kada osnovnu stvar - zadovoljavajući seksualni život - nismo obezbedili?

Zašto bi neko ko ima decu, ali i seksualnu zavisnost ili probleme sa seksualnom željom ili uzbuđivanjem, želeo još dece u braku ili sa novom ženom? Zašto neko ko je sam, pod pritiskom sredine, krene na terapiju jer je vreme za stvaranje porodice? Zbog čega mnogi u današnje vreme zloupotrebljavaju medicinu pa eliminišu prirodni tok kretanja kroz život?

Zato što je tako lakše. Ne upuštati se u razmatranje sopstvene odgovornosti za život koji živimo je jednostavnije. Tu odgovornost imamo i pre što nego postanemo roditelji. Prvenstveno prema sebi, a kasnije i prema partneru.
Ne treba da nam deca budu “spas” od samačkog života, dosade u braku, nerazumevanja sopstvenih problema, strahova, mogućih konflikta tokom upoznavanja ili od razvoda.
Deca to jesu, jer mi mislimo pogrešno, pa se držimo njih kao alibija za naše živote.
Bilo bi korisno da istražimo zašto želimo decu, odnosno šta je potrebno da obezbedimo kao bazu kako bi naša deca imala pravo mesto u ovom svetu.

Ljubavni i seksualni susreti ne postoje samo zbog reprodukcije. Kada ljudi imaju neki problem u intimnom povezivanju, njima se deca nametnu kao rešenje, kao način da se veza/brak osigura još na samom početku, a sve to iz potrebe da se izbegne suočavanje sa seksualnom ili bračnom neusklađenošću ili da bi se prolongirao mogući prekid veze/razvod.

Ipak, treba znati da se bračni i seksualni problemi rešavaju seksualnom terapijom, a ne detetom.


Josif Fidanovski, dipl.psiholog
psihoseksualni terapeut,
kognitivno-bihejvioralni terapeut

www.seksin.net

                         Izvolite slobodno kod mene

       

Ne postoje načini da se sva neprijatnost i nelagodnost koja postoji na početku nečeg novog razbije na komadiće. Osećanje straha, treme, anksioznosti, su normalni i ljudski, i predstavljaju signal tela da se um prilagodi novoj, nepoznatoj situaciji. Upravo takva jedna situacija može da predstavlja sama pomisao i odlazak kod psihoseksualnog terapeuta. Mnogi od nas i ne pretpostavljaju šta se dešava u ordinaciji seksualnog terapeuta. Kako je edukacija najbolji put da se razbiju odredjeni stereotipi, mitovi i predrasude, i time smanji visoka tenzija koja postoji,smatram da će ovaj tekst pre svega imati tu svrhu.

Pre nego što ljudi počnu da razmišljaju o uslugama koje daje terapeut specijalizovan za dijagnostiku i terapiju seksualnih smetnji, oni pređu dug put, od priznavanja sebi (i partneru) da imaju neki seksualni problem( što je verovatno i najteže), do različitih  pokušaja da se on razreši brzo i bez većih neprijatnosti (putem “magičnih“ lekova na primer). Kroz taj period, koji može da traje i godinama, oni iskuse različita negativna emocionalna stanja,misli i slike koji predstavljaju najgori ljubavni i seksualni “scenario“. Na kraju stvore ono što ja nazivam “negativni seksualni identitet“, gde je slika o sebi kao funkcionalnom  seksualnom  biću gotovo uništena. U takvoj situaciji mnogi od njih upadnu u stanje depresivnog raspoloženja (subdepresija), a neki od njih stignu i do klasične depresije. Oni koji imaju partnera, odavno su se udaljili od njega i emotivno i fizički. Signal da se potraži pomoć odavno je prisutan, ali sada je prilično jak, da ukljući voljnu komponentu psihe da se nešto uradi povodom toga.

Naravno,  ova pesimistična slika ne mora da predstavlja univerzalan način ophodjenja prema sopstvenim problemima, ali kako ekstremi najbolje prikazuju ono što se zapravo suštinski zbiva u nama, verujem da je ona prikladna. Takodje , smatram da bez obzira na mogući izveštaj te osobe (ili para) da je sve u redu što se tiče njihovog odnosa, pa čak i onog što se projavljuje kao pozitivno kroz trenutno ponašanje, mi seksualni terapeuti smo svesni da postoje mnoga osećanja koja se potiskuju, da bi se stvari ublažile, predstavile lepšim. Postoji verovatnoća da su te osobe iskrene, ali je ona mala. Jer ko bi potražio pomoć ukoliko sve ide dobrim tokom(zadovoljavajuća seksualna razmena), ukoliko nema nikakvih “napada“,negativnih, katastrofičnih, automatskih misli itd. Na kraju se ipak ustanovi da imaju mnogo mentalnog “otpada“ kojeg  treba eliminisati. Prosto je nemoguće da par ima loš odnos, a da im seksualni život savršeno funkcioniše. Neosporno je da su moguće teškoće u seksualnom životu i kod osoba koje se savršeno slažu, ali one ne traju dugo,najčešće se brzo razrešavaju, i retko kada potraže pomoć stručnjaka.

Osobe kojima je potreban psihoseksualni terapeut  su najčešće duže vremena nesrećne zbog lošeg seksa i ljubavi, pa je s njima potrebno raditi sistematičnije od ostalih (koji imaju smetnje dve nedelje ili mesec dana). Pored smetnji u seksu, često postoje i mnogi drugi simptomi koje  treba otkloniti. 

Pre neki dan mi je devojka preporučila da pogledam  film koji se zove Hope Springs, u kojim glume Meryl Streep i Tommy Lee Jones. Pošto veoma poštujem i cenim glumačke kvalitete Meryl Streep, odlučio sam da vidim o čemu se radi. Zapravo, to je bio film o mogućnostima bračne, t.j. seksualne terapije. Kako dobro napravljen film uverljivije pokazuje „stanje na terenu“,od najbolje teorije, toplo ga preporučujem svima onima koji imaju bilo kakve nejasnoće u vezi seksualne terapije. Bez obzira što sam film ne reprezentuje sve aspekte seksualne i partnerske terapije(a nije ni moguće u kratkom vremenu), veoma dobro “pogadja“ suštinu stvari. 

U njemu je predstavljen najčešći scenario koji imaju partneri u bračnom življenju, koji uključuje i seksualne poteškoće. Od ženske neasertivnosti, nemoći ,plačljivosti (i manjka “perverznog“ ponašanja) do muške istrošenosti i lenjosti da razvija i održava stvari prijatnim i uzbudljivim. Dat je lep prikaz ženske psihologije, njene želje da se stvari promene i preokrenu, njenu hrabrost da se prodje kroz seksualnu terapiju (koja prilično košta), a takodje i muško shvatanje odnosa i seksualnosti, velikog otpora prema pomoći sa “strane“, od nipodoštavanja terapeuta do konačnog razumevanja.

Možda mi se najviše dopalo u filmu što su faze kroz koji prolaze same osobe i partneri realno prikazane, pa one mogu da predstavljaju pravu informaciju svima onima koji žele da se upuste u program ovog tipa.

Kod seksualnog terapeuta ćete pričati vaše najintimnije stvari koje su vam se desile (ili nisu) u seksualnom i ljubavnom životu. Možda to u samom startu deluje prilično opasno i strašno,ali  duboko vas uveravam da je to zbog vaše lične promene (uz zagarantovanu diskreciju). Uz pomoć dobrog terapeuta uspećete da se dovoljno otvorite, da pričate o najitimnijim doživljajima( ponekad smehom, a često suznim očima), da govorite o vašem seksualnom uzbuđenju, o uslovima koji su vam potrebni, o načinima koji vas najviše relaksiraju, o domaćim zadacima koje ćete raditi. Imaćete priliku da radite na približavanju u odnosu i seksu, na razbijanju unutrašnjih otpora, na izbacivanju ružnih sećanja. Imaćete mogućnost da ponovo rastete i doživite sebe i partnera u pozitivnom kontekstu, i na kraju (nadam se) spoznate da je investicija u partnerskom i seksualnom životu vredna vašeg truda,vremena i potrošenog novca. Jednom rečju, oživećete ono najbolje u vama.

Ovo nije reklama za Hope Springs, već je film ovakvog tipa na neki način reklama za rad seksualnog terapeuta.On se na zabavan način bavi teškim pitanjima koje se odnose na naš seksuaIni i partnerski život. Mnogi od vas će se sigurno prepoznati, neki u ulozi klijenta, a drugi u ulozi terapeuta.

Želim da svi potencijalni klijenti budu pravilno obavešteni pre nego što krenu u program psihoseksualne terapije, da ostave sve prepreke i uključe  telo i dušu kako bi od njega dobili najviše. 

Ali pre svega da nastave da se zabavljaju, možda i uz ovaj film.

https://youtu.be/yATJUEw_g6s

             Kako da pristupim rešavanju seksualnog 
                              problema?


 
1. Pokušajte da budete iskreni sa sobom i priznate sopstveni problem.
 
Ovo podrazumeva da ste svesni i u kontaktu sa samim sobom.
Ako negirate,"žmurite", potiskujete ili čekate da vam partner sugeriše da potražite pomoć, to nisu dobri znaci-oni pokazuju vašu indolentnost, zbog straha, lenjosti i loše navike da budete "uspavani".

 
 
2. Napravite procenu koliko možete sami, sopstvenim resursima i sa partnerom da prevaziđete tu situaciju.
 
Ukoliko ste puno vremena potrošili na maskiranje problema, umesto istraživanja u cilju rešavanja istog, onda vam je sasvim sigurno potrebna spoljna pomoć, u vidu terapeuta, koji će vas voditi kroz taj zamagljeni put.

 
 
3. Bez obzira na dužinu trajanja i vrstu seksualnog problema, pokušajte da stvorite razuman odnos s njim.
 
Postoji veliki broj ljudi na čitavoj zemaljskoj kugli koji imaju sličan ili identičan problem.Seksualni problemi su mnogo češći nego što osoba, koja pati od njih, može uopšte da pretpostavi.Niste nikako usamljeni u čitavom tom seksualnom "haosu".



4. Poželjno bi bilo da pokušate da se verbalno otvorite, izrazite prema sebi, partneru ili terapeutu u vezi onoga što vas muči.
 
Ako stopirate sebe iz "X" razloga, onda samo prolongirate svoj oporavak.
 
 
 
5. Vi ne možete da odlučujete o načinu i metodologiji rada na problemu, pogotovo kada ste kod terapeuta, jer da ste to umeli, ne biste ni potražili pomoć.
 
To ne znači da ne treba uopšte da razmišljate, ali je poželjno da  krenete sa većim poverenjem u sam proces, jer je i to jedan od uslova za vaš oporavak.
 
 
 
6. Seksualni problemi u "čistoj" verziji gotovo da ne postoje.
 
Često se uz njih, kao uzrok ili kao posledica, javljaju razni mentalni disbalansi, emocionalne "nezrelosti", zavisnička ponašanja ili depresivna stanja, koja nemaju samo veze sa seksom, nego i sa ostalim aspektima ličnosti.

To znači da se seksualnoj stvarnosti mora pristupiti holistički, kao prema čoveku, u potrazi za onim što određuje njegovo specifično ponašanje, u seksu i van njega.

 
 
7. Svi smo mi seksualna bića, ali ta spoznaja ne postoji na pravi način i u dovoljnoj meri kod ljudi sa seksualnim disfunkcijama. 
 
Oni permanentno na nekom  nivou nesvesno otpisuju sebe, bez da se drznu i poveruju da je to samo trenutna faza kroz koju prolaze.

Mnogi imaju katastrofična uverenja o sebi: da možda nikada neće rešiti taj problem.

Naravno, to nije istina, a mnogi ponekad i relativno brzo (nakon par seansi) shvate da misli sa kojima su se družili u prošlosti ne moraju biti njihova glavna odrednica u sadašnjosti i budućnosti, da se one mogu promeniti, iako ne tako lako i jednostavno.

 
 
8. Prava funkcionalnost u seksu ima različito značenje za svakoga.
 
Osobe koje prihvate realističnije ciljeve, na primer da nije strašno ako ponekad izgube erekciju ili je uopšte ne dobiju, ili da je orgazam-orgazam, bez obzira na to da li je vaginalni ili klitoralni, ili bez obzira na to na koji način je postignut (rukom, ustima, penetracijom…), omogućavaju čistiji prostor za napredovanje, jer ne opterećuju sebe nepotrebnim stvarima, kao što su: kad se skinem ona mora da vidi moj ukrućeni penis; on mora da bude takav bez da me ona manuelno stimuliše; seks mora trajati sat i više vremena; seks je dobar samo ako oboje svrše u isto vreme; partnerka mora doživeti orgazam jedino kroz odnos, itd.
 
 
 
9. Tendencija da se bude pozitivan u seksu, čak i ako se tako ne osećamo, niti smo integrisali ta iskustva, dovodi nas do jaza između sebe i same situacije ili partnera, što se ogleda kroz isključivanje/neprisutnost tokom seksualne igre.
 
Umesto da primoravamo sebe da budemo na visini zadatka, korisnije bi bilo da istražimo načine koje koristimo da bismo se prikazali lepšim, adekvatnijim nego što trenutno jesmo.

Često, tokom rada na sebi, možemo da dođemo do zaključka da tendencija i opsesivna želja da budemo opušteni/"perfektni" može sprečiti da zaista budemo takvi.

Zato, korisnije bi bilo da istražimo koji su naši uslovi da se osećamo dobro i seksualno u sopstvenoj koži, nezavisno od očekivanja partnera.

 
 
10. Iza svih seksualnih disfunkcija krije se strah od prikazivanja sebe kao seksualnog bića koje se adekvatno prilagođava datoj situaciji.
 
Ponekad je to zbog pogrešne slike o sebi, ponekad zbog trauma iz prošlosti,emocionalnog i seksualnog zlostavljanja, Edipovog kompleksa, neuspešnog prvog seksualnog iskustva, zavisnosti od pornografije ili druge vrste seksualne zavisnosti, predrasuda i pogrešno protumačenih poruka iz detinjstva, nedostatka socijalnih i emocionalnih veština, seksualnih fobija, depresija, stresa itd.

Ali, uprkos strahu i svim mogućim uzrocima, ljubav prema sebi u čoveku i dalje čeka da bude probuđena kako bi promena bila moguća.

U svom tom "lutanju" prilikom pokušaja da se reši problem, terapeut vam može dati značajne smernice u daljem kretanju.



Više informacija o svemu na sledećem sajtu:

www.seksin.net

Šta je to dobar seks?

U nekim ranijim tekstovima koje sam pisao sa mojom asistentkinjom Jovanom Jović (kao što je “Uslovi za dobar seks”- imate ceo tekst na sledećem linku: https://psihoseksualnaterapija.wordpress.com/308-2/ ), često sam se doticao teme seksualnog uzbuđenja.

Bez adekvatnog uzbuđenja u seksu, ne možete da imate dobar seks.

Šta je to dobar seks?

Pre neki dan, na jednom terenu, čuo sam sredovečnog prolaznika kako mladiću, koji je radio sklekove pored puta, govori: ,,Ej, pusti to, “piči” seks.”

Mladić mu iskreno odgovara: ,,Bio je seks jutros”,osmehujući se i misleći da će time zadovoljiti “duhovitog” lika. Ali ovaj nastavlja: ,,Šta fali još jednom seks u poslepodne?”

Mladić mu mudro odgovara da ne fali ništa, ali da treba miksati - da je seks važan, ali da su važne i vežbe, zbog kondicije.

Prolaznik završava razgovor konstatacijom da se jednim seksom potroši onoliko kalorija koliko bi se potrošilo kada biste se popeli na sedmi sprat,uz izvinjenje što je prekinuo mladića u aktivnom vežbanju.

Seksom se troše kalorije, to je istina, a količina potrošenih kalorija zavisi od nivoa strastvenosti i aktivnog sudelovanja u samom činu.
Neka istraživanja govore da ukoliko seks prosečno traje 25 minuta muškarci sagore 4,2 kalorije po minutu, a žene 3,1. Ukoliko istu minutažu potroše na trčanju, žene prosečno sagore 7,1 kalorija po minutu, a muškarci 9,2.

Da li je ta potrošnja kalorija, kao i lučenje endogenih opijata (serotonin, dopamin, oksitocin) tokom seksa dovoljna da seks proglasimo dobrim?
Da li možemo da kažemo da je seks bio dobar samo ako smo od njega imali neke zdravstvene benefite?

Negde sam pročitao da su od deset seksualnih odnosa 2-3 fantastična, 5-6 prosečna i 2-3 katastrofalna.
Ova statistika pomaže ljudima koji su opsednuti idejom da seks uvek mora da bude fenomenalan.

Dobar seks i prosečan seks nisu sinonimi, kao što dobar seks ne podrazumeva uvek fantastičan doživljaj.

Evo definicije dobrog seksa, koja najbolje objašnjava ono što gotovo svi negde podrazumevamo, ali često ne umemo i rečima da opišemo:

Ako se osećate dobro u vezi vas samih i u vezi vašeg partnera, kao i u odnosu na ono što zajednički radite, pre, za vreme i nakon seksa, onda imate dobar seks.

Ova definicija je sveobuhvatna, jer uključuje unutrašnji “mod” u kojem se nalazi svaka osoba (naš partner i mi), a koji je asociran sa seksualnom aktivnosću.

U prevodu, osnova dobrog seksualnog uzbuđenja je dobro raspoloženje. 

Ponekad se dešava da ljudi iz besa, nezadovoljstva, napetosti, dosade imaju seks, koji trenutno smanjuje njihov negativni osećaj, ali da li se to zaista može nazvati dobrim seksom?
Neki će sigurno potvrdno odgovoriti, čak će otići i u drugi ekstrem izjavom: Nakon svađe, seks je najbolji.

U praksi, relativno često se dešava da mi dođu klijenti (obično muškarci sa erektilnom disfunkcijom, ali i drugim disfunkcijama),koji ne umeju da prepoznaju neke razlike u “raspoloženju” u situacijama u kojima su imali erekciju u odnosu na “raspoloženja” u situacijama u kojima je erekcija izostala.

Oni govore da su se bukvalno identično osećali, da je sve bilo super, čak i da je bilo psihološkog uzbuđenja i jake želje za seksom, ali iz nekog (njima nepoznatog razloga) penis se nije ukrutio.
Naravno, ponekad i uz dodatno pojašnjenje da su uradili sve analize, sve moguće organske pretrage i da je sve bilo savršeno u redu.

Često dnevnici koje im dam da vode (da bi upisali “napade”- uznemirenja tokom nedelje,do sledećeg našeg susreta) ostanu prazni, kao da oni nemaju nikakvu nelagodnost, sumnju, strah, napetost u vezi onoga zbog čega su potražili moju pomoć. 

To zvuči paradoksalno, ali kod mnogih je introspekcija veoma slaba, a odbrambeni mehanizmi suviše jaki da bi sami osvestili neke misli i emocije.

Ako spadate u ovu grupu muškaraca (ovo važi i za drugi pol, ali ne u bukvalnom smislu), gde niste uspeli da identifikujete uzrok vašeg problema, najverovatnije vam je potreban terapeut koji bi vam pomogao da odblokirate nesvesne prepreke na putu seksualnog zadovoljstva.

Ovim tekstom želim da ukažem na značaj regulacije emotivnih/duhovnih stanja u svrhu kvalitetnijeg seksa. Jer mnogi ljudi, kada se pojavi neka smetnja u funkcionisanju vide samo “periferiju”, njihov penis, vaginu i ono što se dešava “dole”.

Umesto takvog fokusa, korisnije bi bilo da istražimo šta se dešava u nama kad pomislimo na seks sa partnerom - da li to budi samo želju i prijatnost ili su negde po sredi i podsvesni strahovi:

- Šta ako se opet ne uzbudim?
- Kako će partner reagovati na to?
- Da li će me videti kao seksualno neadekvatnu osobu?
- Da li sam ja pravi muškarac ako izgubim erekciju tokom seksa?
- Šta ako me partner ostavi nakon lošeg seksa?
- Mogu li nekako da budem na visini zadatka bez da on/ona zna moje ranije neuspehe?

Ovakva i slična pitanja obradićete sa terapeutom ukoliko imate problem i zaista želite da dođete do dobrog seksa.

Uostalom, seks i ne može da bude dobar ako ne uključuje autentičnost oba partnera.