Kako da pristupim rešavanju seksualnog
problema?
1. Pokušajte da budete iskreni sa sobom i priznate sopstveni problem.
Ovo podrazumeva da ste svesni i u kontaktu sa samim sobom.
Ako negirate,"žmurite", potiskujete ili čekate da vam partner sugeriše da potražite pomoć, to nisu dobri znaci-oni pokazuju vašu indolentnost, zbog straha, lenjosti i loše navike da budete "uspavani".
2. Napravite procenu koliko možete sami, sopstvenim resursima i sa partnerom da prevaziđete tu situaciju.
Ukoliko ste puno vremena potrošili na maskiranje problema, umesto istraživanja u cilju rešavanja istog, onda vam je sasvim sigurno potrebna spoljna pomoć, u vidu terapeuta, koji će vas voditi kroz taj zamagljeni put.
3. Bez obzira na dužinu trajanja i vrstu seksualnog problema, pokušajte da stvorite razuman odnos s njim.
Postoji veliki broj ljudi na čitavoj zemaljskoj kugli koji imaju sličan ili identičan problem.Seksualni problemi su mnogo češći nego što osoba, koja pati od njih, može uopšte da pretpostavi.Niste nikako usamljeni u čitavom tom seksualnom "haosu".
4. Poželjno bi bilo da pokušate da se verbalno otvorite, izrazite prema sebi, partneru ili terapeutu u vezi onoga što vas muči.
Ako stopirate sebe iz "X" razloga, onda samo prolongirate svoj oporavak.
5. Vi ne možete da odlučujete o načinu i metodologiji rada na problemu, pogotovo kada ste kod terapeuta, jer da ste to umeli, ne biste ni potražili pomoć.
To ne znači da ne treba uopšte da razmišljate, ali je poželjno da krenete sa većim poverenjem u sam proces, jer je i to jedan od uslova za vaš oporavak.
6. Seksualni problemi u "čistoj" verziji gotovo da ne postoje.
Često se uz njih, kao uzrok ili kao posledica, javljaju razni mentalni disbalansi, emocionalne "nezrelosti", zavisnička ponašanja ili depresivna stanja, koja nemaju samo veze sa seksom, nego i sa ostalim aspektima ličnosti.
To znači da se seksualnoj stvarnosti mora pristupiti holistički, kao prema čoveku, u potrazi za onim što određuje njegovo specifično ponašanje, u seksu i van njega.
7. Svi smo mi seksualna bića, ali ta spoznaja ne postoji na pravi način i u dovoljnoj meri kod ljudi sa seksualnim disfunkcijama.
Oni permanentno na nekom nivou nesvesno otpisuju sebe, bez da se drznu i poveruju da je to samo trenutna faza kroz koju prolaze.
Mnogi imaju katastrofična uverenja o sebi: da možda nikada neće rešiti taj problem.
Naravno, to nije istina, a mnogi ponekad i relativno brzo (nakon par seansi) shvate da misli sa kojima su se družili u prošlosti ne moraju biti njihova glavna odrednica u sadašnjosti i budućnosti, da se one mogu promeniti, iako ne tako lako i jednostavno.
8. Prava funkcionalnost u seksu ima različito značenje za svakoga.
Osobe koje prihvate realističnije ciljeve, na primer da nije strašno ako ponekad izgube erekciju ili je uopšte ne dobiju, ili da je orgazam-orgazam, bez obzira na to da li je vaginalni ili klitoralni, ili bez obzira na to na koji način je postignut (rukom, ustima, penetracijom…), omogućavaju čistiji prostor za napredovanje, jer ne opterećuju sebe nepotrebnim stvarima, kao što su: kad se skinem ona mora da vidi moj ukrućeni penis; on mora da bude takav bez da me ona manuelno stimuliše; seks mora trajati sat i više vremena; seks je dobar samo ako oboje svrše u isto vreme; partnerka mora doživeti orgazam jedino kroz odnos, itd.
9. Tendencija da se bude pozitivan u seksu, čak i ako se tako ne osećamo, niti smo integrisali ta iskustva, dovodi nas do jaza između sebe i same situacije ili partnera, što se ogleda kroz isključivanje/neprisutnost tokom seksualne igre.
Umesto da primoravamo sebe da budemo na visini zadatka, korisnije bi bilo da istražimo načine koje koristimo da bismo se prikazali lepšim, adekvatnijim nego što trenutno jesmo.
Često, tokom rada na sebi, možemo da dođemo do zaključka da tendencija i opsesivna želja da budemo opušteni/"perfektni" može sprečiti da zaista budemo takvi.
Zato, korisnije bi bilo da istražimo koji su naši uslovi da se osećamo dobro i seksualno u sopstvenoj koži, nezavisno od očekivanja partnera.
10. Iza svih seksualnih disfunkcija krije se strah od prikazivanja sebe kao seksualnog bića koje se adekvatno prilagođava datoj situaciji.
Ponekad je to zbog pogrešne slike o sebi, ponekad zbog trauma iz prošlosti,emocionalnog i seksualnog zlostavljanja, Edipovog kompleksa, neuspešnog prvog seksualnog iskustva, zavisnosti od pornografije ili druge vrste seksualne zavisnosti, predrasuda i pogrešno protumačenih poruka iz detinjstva, nedostatka socijalnih i emocionalnih veština, seksualnih fobija, depresija, stresa itd.
Ali, uprkos strahu i svim mogućim uzrocima, ljubav prema sebi u čoveku i dalje čeka da bude probuđena kako bi promena bila moguća.
U svom tom "lutanju" prilikom pokušaja da se reši problem, terapeut vam može dati značajne smernice u daljem kretanju.
Više informacija o svemu na sledećem sajtu:
www.seksin.net
problema?
1. Pokušajte da budete iskreni sa sobom i priznate sopstveni problem.
Ovo podrazumeva da ste svesni i u kontaktu sa samim sobom.
Ako negirate,"žmurite", potiskujete ili čekate da vam partner sugeriše da potražite pomoć, to nisu dobri znaci-oni pokazuju vašu indolentnost, zbog straha, lenjosti i loše navike da budete "uspavani".
2. Napravite procenu koliko možete sami, sopstvenim resursima i sa partnerom da prevaziđete tu situaciju.
Ukoliko ste puno vremena potrošili na maskiranje problema, umesto istraživanja u cilju rešavanja istog, onda vam je sasvim sigurno potrebna spoljna pomoć, u vidu terapeuta, koji će vas voditi kroz taj zamagljeni put.
3. Bez obzira na dužinu trajanja i vrstu seksualnog problema, pokušajte da stvorite razuman odnos s njim.
Postoji veliki broj ljudi na čitavoj zemaljskoj kugli koji imaju sličan ili identičan problem.Seksualni problemi su mnogo češći nego što osoba, koja pati od njih, može uopšte da pretpostavi.Niste nikako usamljeni u čitavom tom seksualnom "haosu".
4. Poželjno bi bilo da pokušate da se verbalno otvorite, izrazite prema sebi, partneru ili terapeutu u vezi onoga što vas muči.
Ako stopirate sebe iz "X" razloga, onda samo prolongirate svoj oporavak.
5. Vi ne možete da odlučujete o načinu i metodologiji rada na problemu, pogotovo kada ste kod terapeuta, jer da ste to umeli, ne biste ni potražili pomoć.
To ne znači da ne treba uopšte da razmišljate, ali je poželjno da krenete sa većim poverenjem u sam proces, jer je i to jedan od uslova za vaš oporavak.
6. Seksualni problemi u "čistoj" verziji gotovo da ne postoje.
Često se uz njih, kao uzrok ili kao posledica, javljaju razni mentalni disbalansi, emocionalne "nezrelosti", zavisnička ponašanja ili depresivna stanja, koja nemaju samo veze sa seksom, nego i sa ostalim aspektima ličnosti.
To znači da se seksualnoj stvarnosti mora pristupiti holistički, kao prema čoveku, u potrazi za onim što određuje njegovo specifično ponašanje, u seksu i van njega.
7. Svi smo mi seksualna bića, ali ta spoznaja ne postoji na pravi način i u dovoljnoj meri kod ljudi sa seksualnim disfunkcijama.
Oni permanentno na nekom nivou nesvesno otpisuju sebe, bez da se drznu i poveruju da je to samo trenutna faza kroz koju prolaze.
Mnogi imaju katastrofična uverenja o sebi: da možda nikada neće rešiti taj problem.
Naravno, to nije istina, a mnogi ponekad i relativno brzo (nakon par seansi) shvate da misli sa kojima su se družili u prošlosti ne moraju biti njihova glavna odrednica u sadašnjosti i budućnosti, da se one mogu promeniti, iako ne tako lako i jednostavno.
8. Prava funkcionalnost u seksu ima različito značenje za svakoga.
Osobe koje prihvate realističnije ciljeve, na primer da nije strašno ako ponekad izgube erekciju ili je uopšte ne dobiju, ili da je orgazam-orgazam, bez obzira na to da li je vaginalni ili klitoralni, ili bez obzira na to na koji način je postignut (rukom, ustima, penetracijom…), omogućavaju čistiji prostor za napredovanje, jer ne opterećuju sebe nepotrebnim stvarima, kao što su: kad se skinem ona mora da vidi moj ukrućeni penis; on mora da bude takav bez da me ona manuelno stimuliše; seks mora trajati sat i više vremena; seks je dobar samo ako oboje svrše u isto vreme; partnerka mora doživeti orgazam jedino kroz odnos, itd.
9. Tendencija da se bude pozitivan u seksu, čak i ako se tako ne osećamo, niti smo integrisali ta iskustva, dovodi nas do jaza između sebe i same situacije ili partnera, što se ogleda kroz isključivanje/neprisutnost tokom seksualne igre.
Umesto da primoravamo sebe da budemo na visini zadatka, korisnije bi bilo da istražimo načine koje koristimo da bismo se prikazali lepšim, adekvatnijim nego što trenutno jesmo.
Često, tokom rada na sebi, možemo da dođemo do zaključka da tendencija i opsesivna želja da budemo opušteni/"perfektni" može sprečiti da zaista budemo takvi.
Zato, korisnije bi bilo da istražimo koji su naši uslovi da se osećamo dobro i seksualno u sopstvenoj koži, nezavisno od očekivanja partnera.
10. Iza svih seksualnih disfunkcija krije se strah od prikazivanja sebe kao seksualnog bića koje se adekvatno prilagođava datoj situaciji.
Ponekad je to zbog pogrešne slike o sebi, ponekad zbog trauma iz prošlosti,emocionalnog i seksualnog zlostavljanja, Edipovog kompleksa, neuspešnog prvog seksualnog iskustva, zavisnosti od pornografije ili druge vrste seksualne zavisnosti, predrasuda i pogrešno protumačenih poruka iz detinjstva, nedostatka socijalnih i emocionalnih veština, seksualnih fobija, depresija, stresa itd.
Ali, uprkos strahu i svim mogućim uzrocima, ljubav prema sebi u čoveku i dalje čeka da bude probuđena kako bi promena bila moguća.
U svom tom "lutanju" prilikom pokušaja da se reši problem, terapeut vam može dati značajne smernice u daljem kretanju.
Više informacija o svemu na sledećem sajtu:
www.seksin.net
