Masturbacija
Masturbacija, onanija, samozadovoljavanje sve su to razliciti termini da bi se
opisala "stimulacija genitalija sredstvima različitim od snošaja“.
Bez obzira na to koji od naziva ćemo
upotrebiti u komunikaciji, većina
ljudi pod tim podrazumeva seksualnu stimulaciju samog sebe. Godinama
je ova seksualna radnja bila kontroverzna, puna dvosmislenosti,
nejasnoća i osećanja stida
i krivice. Uživati sam sa sobom u seksualnom smislu, znacilo je da
ste infantilni, nezreli, nedovoljno
spremni za ostvarenje prave intimnosti sa drugom osobom.
Medjutim, i dan danas posle 50
godina kako je oficijalno masturbacija svrstana kao normalna
pojava u psihijatriskim i
psiholoskim krugovima, ona ne prestaje da bude razlog za odredjenu
uznemirenost, kako na ličnom,
tako i na planu partnerskih relacija.
Vredno je zapitati se šta je
to sto nas uznemirava i odakle proističe
osećanje krivice, stida? Zašto se još
uvek mnogi stide da sebe dotaknu, ili to rade sa pomešanim
osećanjima? Zasto se mnogi od nas ne
osudjuju da otvoreno pričaju o tome, ili da imaju „petlju“ da
kazu svom partneru kako su uživali dok
su bil sami? Odakle to da je ona nenormalna, štetna aktivnost?
Posmatrajući ljudski razvoj od
rodjenja pa do smrti, nekako nam se spontano nameću činjenice da je
samozadovoljenje jedan od
osnovnih postulata života. Zadovoljiti osnovne nagone, potrebe,
želje, smatraju
se legitimnim pravom u svakom aspektu življenja. Mi se hranimo,
unosimo tečnosti u organizam,
svakodnevno hodamo, komunicirmao, dišemo, peremo zube i sl. Sve su
to aktivnosti koje
su ustanovljene kao normalne. No, masturbacija je nesto sasvim drugo.
Kod nje ne postoji čak ni
privid pokušaja da se začne – a to je bio gotovo najgori vid
seksualne zloupotrebe na zapadu i dovoljan
razlog da medicinski i verski stručnjaci počnu da „histerišu“.
Znam, kažete vi, stvari su se
promenile, mi smo transcendirali taj „primitivizam“. Možemo
slobodno da to radimo kad god
poželimo. Nije stvar u tome da li mozete, već koja osećanja vas
prate. Čak i da ste vi to
prevazišli, to i dalje ne znači da stvari stoje tako dobro na
univerzalnom nivou.
Razlog zbog kog pišem ovaj tekst
je često nerazumevanje koje vlada vezano za masturbaciju.
Postoje ljudi koji svakodnevno to
rade ( čak i po nekoliko puta ), kao i oni koji se nikada nisu
„mazili“ dole. Većina nas
radi to povremeno. Igranje
sa samim sobom je jedan od najčesćih seksualnih činova. Mala deca
to rade, sve dok roditelji
ne zabrane ili postanu zabrinuti zbog toga, pa kažnjavaju dete.
Jedno istraživanje je pokazalo
da oko 70 procenata oženjenih muškaraca ponekad stimulišu same
sebe ( kao što to radi i sličan
postotak udatih žena ). Kad
je masturbacija u pitanju, postoje nekoliko spornih momenata:
1.
Da li je ona zdrava seksualna aktivnost u fizičkom smislu? -
Masturbacija ne može naškoditi organizmu
(ako nije „maratonskog“ tipa), osim kod muškaraca koji kroz
izbacivanje sperme
troše testosteron i time gube sopstveni agresivitet u
funkcionisanju, pa im je potreban
odmor. Ništa više.
2.
Da li je ona zdrava u mentalnom smislu? Masturbacija pomaže da se
čovek oseća dobro, relaksirano,
zadovoljno ( po predpostavkom da nema negativnih osećanja dok to
radi ), a to stimuliše
mentalne procese. Tačno, ukoliko preterate, izgubićete sopstveni
kreativni potencijal
(istočnjaci to rade drugačije: masturbiraju bez ejakulacije –
izbacivanje sperme ).
3.
Kada je ona preterana? - Ona je preterana kad ne mozete bez nje. Ona
vam je potrebna da „funkcionišete“.
Ovde govorim o zavisnosti od
masturbacije (nekoliko puta na dan),najčešća misao koja prati
masturbaciju kod onih koji je dozivljavaju negativno.
U narodu popularan
termin za te osobe je „drkadzije“. Čak se smatra da im je
masturbacija promenila psihu,
postali su asocijalni, razdražljivi, nesposobni za traženje
partnera itd.
4.
Koje su situacije kada ona nije poželjna, t.j. kada može da bude
štetna? - Dok ste u vezi, ukoliko
redovno koristite masturbaciju kao zamenu za seks sa partnerom. U tom
slucaju, vaš partner
neće biti oduševljen takvim stanjem stvari. Tada je obično nešto
drugo u pitanju. Ili ste
nezadovoljni sa partnerom, ili sa vezom, ili sa sobom ili sa seksom
sa njom ( njim ).
5.
Da li ona smanjuje ili povećava želju za seksom? - „Druženje“
sa samim sobom povečava želju,
ako to radite sa uživanjem, ali u isto vreme može je smanjiti kad
su muškarci u pitanju,
jer oni imaju šuplji polni organi, pa je potrebno vremena da se
napune. Znači, muškarci,
što manje svršavate za vreme masturbacije veća će vam biti želja
(ukoliko možete
:)).
6.
Ostavlja li masturbacija neke posledice, u smislu fiksacije za tu
aktivnost ili težnje ka promiskuitetnosti?
Do sada ne postoje istraživanja (ili ja nisam pročitao) koje govore
da sam
čin masturbacije dovodi do zavisnosti ili do enormne potražnje za
seksom sa različitim partnerima.
7.
Moze li ona doprineti stvaranju seksualnih disfunkcija? Moguće, ali
ne direktno. Sigurno da ukoliko
ste zavisni od „drkanja“ nećete biti u stanju da uspostavljate
pravi odnos sa partnerom,
ili ukoliko to radite na neprikladan način, ili na mestu gde nije
dozvoljeno. Teza o
kojoj često raspravljam sa doktorom Savom Bojovićem, je uticaj
masturbacije na brzo svršavanje
kod muškaraca. Naime, on veruje da je ona „kriva“ za to, jer
muškarac ima jaču, hrapavu
ruku, pa kad penis kasnije dodje u kontakt sa vaginom (gde je toplo i
lepo), on ne može
da izdrži. Moje shvatanje je drugačije. Verujem da način na koji
muškarci masturbiraju,
odlučuje kasnije o brzini ejakulacije sa partnerkom. Ukoliko oni dok
su sami često
prolongiraju orgazam (mislim na ejakulaciju), steći će sposobnost
vremenom da odlažu
orgazam i sa partnerkom. Znači, bitan je način, a ne sama radnja.
Govoriću kasnije zašto
masturbacija samo po sebi nikada nije kriva, već vaš odnos prema
njoj.
8.
Koji načini masturbiranja mogu da štete? - Svaki način koji dovodi
do zadovoljstva je u redu.
Medjutim, uobičajeni način samostimulacije (sa rukom na same
genitalije) umnogome
pomaže u kasnijem seksualnom životu sa partnerom, za razliku od
nekih drugih poput
trljanja prego gaća, o sam krevet i sl. Čak i u rešavanju
odredjenih seksualnih problema
potrebna je uobičajena samostimulacija kako bi se stvorila seksualna
funkcionalnost.
9.
Šta se dešava sa ljudima koji nikada ne masturbiraju (ili retko
kada)? - U tom slučaju govorimo
o nedostatku seksualne spoznaje (kao deo seksualne inteligencije),
jer sama masturbacija
pomaže da upoznate sebe, šta vam prija, odgovara, a šta vam se ne
dopada.Te osobe
uglavnom su neasertivne (nesamopouzdane ) na seksualnom planu, imaju
manju želju
za seksom, ne govore o tome, nerado učestvuju u njemu. Drugi ekstrem
koji ima slične
posledice u smislu udaljavanja od seksa je zavisnost od masturbacije.
10.
Šta ako su osećanja vezana za masturbaciju negativna? - U tom
slučaju potrebna vam je pomoć
terapeuta koji će vam pomoći da razvijete pozitivni model
seksa i oslobodite se
odredjenih inhibicija.
Ono o čemu ja najviše volim da
diskutujem, je naše shvatanje masturbacije. Mnogi ljudi su
zabrinuti, smatraju da ona moze
da ima posledice, po njihov ili razvoj njihove dece. Zbog svega
toga, potrebno je naglasiti da su
odredjeni ljudi ti koji stvaraju zavisnički odnos, da oni nesvesno
reaguju i funkcionišu, da oni ne
umeju da uspostave lični balans, da ne uspevaju na druge
alternativne načine da razreše
sopstvene krize. Sama masturbacija nikada nije kriva.
Da
li neko ko pije jednu času vina dnevno spada u kategoriji
alkoholičara? Mozda, ali čak i ako kažemo
da je taj čovek zasvisnik od vina, sigurno je da on neće osetiti
nikakve posledice po njegovo
fizičko i mentalno zdravje.
Nešto
slično je i sa masturbacijom. Potrebe za seksualnim uživanjima su
različita kod ljudi, ali ukoliko
masturbacija nije jedini način
na koji uživate u seksu, ne može vam škoditi. Verujem da mentalni
disbalans koji postoji kod nekih
ljudi dovodi da oni nesvesno funkcionišu u seksu, pa i kad je u
pitanju masturbacija. Oni nisu u
stanju da identifikuju odakle proizilazi ta velika želja za
masturbacijom, već to rade
mehanički, često bez nekog posebnog uživanja. To je onaj paradoks neurotičara,
o kome sam govorio u tekstu o seksualnoj zavisnosti. Ekstremno
samozadovoljenje spada
u domen opsesivno-kompulzivne neuroze, gde se dešava sledeća
paradoksalna situacija: vi ste napeti (zbog nekog uzroka) i želite
da se rešite te napetosti. Kako vam je jednom „upalilo“
prilikom masturbacije da se
osetite bolje, vi sada pokušavate da to ponovite. Masturbacija
relaksira, ako
se koristi umereno i sa uživanjem. Medjutim, uzrok vaše napetosti
nije u seksualnom nezadovoljenju,
već na nekom drugom mestu. Vi toga niste svesni (kao što ni
alkoholičar,narkoman, kockar
nije svestan), pa ponovo igrate istu igru. Radite stvari bez koji ne
mozete da funkcionišete, ali i
kad ih uradite, opet se osećate isto, čak i gore. Ali, neka sila,
nagon u vama
vas iznova i iznova tera da to radite.
Nijedna aktivnost koja pruža
uživanje ne stvara zavisnost (niti može da šteti), već su ljudi
ti koji stvaraju
zavisnički odnos sa odredjenom aktivnosću, jer ne znaju da se
unutrašnja uznemirenost ne može
razrešiti na taj način. Zato je takvim osobama potreban terapeut
koji će im pomoći da osveste unutrašnje
„demone“ u sebi, i trasirati put ka zdravijoj seksualnosti.
Masturbacija je veoma zabavan
način da provedete vreme sa samim sobom. Iako su osećanja
vrednija i intenzivnija kada
delite sa partnerom, ponekad se ne osećate „spremni“ da budete
sa partnerom,
jer morate da obraćate pažnju na njegova osećanja, želje, da se
uskladjujete itd...
Kad
masturbirate ne morate biti u najboljem izdanju, ne morate brinuti o
tudjim afinitetima i ciljevima.
Može doći trenutak kada nemate stalnog partnera, ili je on negde
otputovao, zašto biste sebi
uskraćivali to zadovoljstvo?!
Možda
gore navedeno nekome zvuči sebično, ali čovek mora sebi pružiti
uživanje, da sebe još dublje
spozna, kako bi kasnije to iskustvo podelio sa partnerom i razvio
zadovoljavajuću seksualnu priču.
Kao
i uvek, stvar je u dozi. U malim količinama i otrov može koristiti,
a kamoli masturbacija, koja
je
besplatni "dar od boga“!
