Poremećaj orgazma kod žena

Seksualno zadovoljstvo može proisteći iz različitih izvora: peting ili predigra, erotska masaža, masturbacija, oralni seks, snošaj ili penetracija, seksualne fantazije. Ali, kvalitet tog zadovoljstva može biti značajno smanjen ukoliko ono isključuje orgazam. Čak se bez preterivanja može reći da su ljudi skloni da se seksualno igraju upravo zbog onoga sto tek treba da sledi: Orgazma.

Zbog tih desetak sekundi žene i muškarci se veoma trude, prave romantičnu atmosferu, kupuju poklone, obasipaju pažnjom jedno drugo, poklanjaju cveće, idu na putovanja, slušaju muziku koja opušta, večeraju egzotičnu hranu, piju lepa vina itd… Mnogo toga je u igri, sve zbog velikog O. U francuskoj poeziji postoji poseban naziv za orgazam: La petit mort, u prevodu “mala smrt”, kada neke žene potpuno izgube svest, ali to nije neprijatno iskustvo. Postoje individualne razlike prilikom doživljavanje orgazma: vrištanje, grčenje,histeričan smeh ili jecanje, ili druge potpune neočekivane reakcije, koje su sasvim normalne.Takodje, postoje i one osobe koje samo zatvore oči, ali ništa manje ne uživaju.

Međutim,postoje osobe koje imaju izraženu seksualnu želju, uživaju u seksualnoj predigri, ovlaže se tokom seksualne stimulacije, uživaju u senzacijama pri ulaska penisa u vaginu, ali nisu sposobne da dožive orgazam ili, pak, u doživljavanju orgazma imaju određene teškoće. Pri tome ove osobe imaju odgovarajućeg partnera i kvalitetnu i dugu seksualnu stimulaciju u odnosu na fokus, intenzitet i dužinu trajanja.

Epidemiološka istraživanja u vezi poremećaja orgazma su veoma retka. Jedno od prvih, sproveli su Kinsi i sar. (1953) i utvrdili su da 30% žena ne doživljava orgazam u momentu sklapanja braka, a samo njih 10% ostaje i dalje anorgazmično posle desete godine bračnog života. Kaplanova (1979) izveštava iz svoje kliničke prakse da 90% žena može da doživi orgazam, dok samo 10% žena nikada ne doživi orgazam pri seksualnoj stimulaciji, ni tokom seksualnog odnosa niti van njega.Savremena istraživanja govore o tome da ljudi sa seksualnim disfunkcijama ne ističu važnost frekventnosti u doživljavanju orgazma već da li su teškoće u doživljavanju orgazma problem ili nisu. Pa tako Lauman i sar.(1999) nalaze da 26% žena ispoljava različito izražene smetnje u dostizanja orgazma.

Poremećaj orgazma kod žene izazivaju, psihološki i organski činioci i njihove kombinacije. Opšti psihološki činioci  povezuju se sa razvojem i ukazuju da osoba nije integrisala doživljavanje orgazma kao prirodno vrhunsko seksualno zadovoljstvo.Suprotno, takve osobe te, najprijatnije senzacije u iskustvu ljudi doživljavaju negativno, kao pretnju i opasnost za svoje integrativno funkcionisanje i postojanje, i umesto zadovoljstva doživljavaju strah.

Orgazam je veoma dobar indikator i doživljavanje istog ima simbolsko značenje, što je i razlog za aktiviranje dubokih nesvesnih intrapsihičkih konflikata, zbog kojih nastaje strah:

-          Senzacije za vreme orgazma su veoma intenzivne što plaši;

-          Tokom doživljavanja orgazma javlja se strah od gubitka svoje ličnosti, ludila, ili, pak smrti;

-          Osecanje krivice zbog zadovoljstva i uživanja, koje se posle orgazma javlja, veoma je intenzivno i bolno;

-          Orgazam se ne sme doživeti, šta će reći roditelji;

-          Samo kurve tako uživaju;

-          Bog im neće oprostiti, itd.

 Kada partnerski odnosi nisu skladni već neprijateljski ili, pak, destruktivni često mogu biti uzrok poremećaja orgazma. U takvim okolnostima žene razvijaju razna negativna osećanja prema partneru: ambivalentnost prema partneru, strah  da će je on napustiti, osećanje krivice zbog loših odnosa, otvorene i ispoljene agresije prema njemu, itd., a to sve remeti normalno doživljavanje orgazma.

Borba za psihološku dominaciju u seksualnoj vezi,  takođe može da bude inhibirajući faktor. Mnoge žene ne žele: “da se daju muškarcu“,“ da pokažu slabost koju će on iskoristiti“, “da on vidi da one uživaju“ itd.

 U neposredne cinioce ulaze: neodgovarajuća i nedovoljna genitalna stimulacija, strah od neželjene trudnoće ili povrede, prisilno samoposmatranje i stalno očekivanja orgazma u stanju visokog nivoa seksualne uzbuđenosti, usmeravanje pažnje na zadovoljstvo svoga partnera, a zapostavljanjem sopstvenih potreba, strah od neuspeha, s jedne, i strah od uspeha, s druge strane, strah od gubitka ljubavi partnera i mogućeg odbijanja, strah od zadovoljstva koje se doživljava, nesvesna suparnička osečanja prema drugim ženama, i sl.

Najzad u psihološke činioce spadaju i kulturološki, religiozni i rigidno vaspitni uticaju, koji uslovljavaju da žena “ostane ne probuđena” i “neslobodna“ da rukuje slobodno svojim seksualnim osećanjima.

Dugo vreme su gotovo sva društva uvek bila odlučno protiv seksa – sve religije i crkve bile su protiv, čime je stvorena vrlo nesvesna mržnja. Deci nije bilo dozvoljeno da se igraju svojim polnim organima, majke su sklanjale njihove ruke kad god ih primete da se dodiruju. A to predstavlja šok za dete, ono počinje da se plaši da dodiruje svoje vlastite genitalne organe. Time se uskraćuje veliko zadovoljstvo, to su prvi neseksualni orgazmi koji veoma relaksiraju. Prirodni je nagon  da diramo genitalije, da se igramo njima. Dete ne misli da je to loše, ono ne poznaje krivicu, ono jednostavno radi ono sto je prirodno.Međutim, roditelji  ga često zaustave u toj igri, počnu da ga osuđuju, a dete vidi odbojnost na njihovom licu, i ono počinje da se plaši. Dešava se i to da mnoge osobe kasnije, zbog loših osečanja u detinjstvu, razviju opsesivan odnos prem sopstvenoj seksualnosti, prečesto prisilno masturbiraju, kao vid odbrane od potisnutih i sputanih težnji .

Biti orgazmičan znači imati sposobnost gubljenja kontrole. Međutim, te osobe stalno sebe kontrolišu, stalno preispituju neke stvari...“Ovo treba, ovo ne treba. Ovo je dobro, ono je pogrešno”… Prirodni osećaji, nagonske težnje se duboko potiskuju.  Te osobe idu do jedne tačke, jer procenjuju da  je sve dalje od toga opasno.

Tu se ne radi samo o seksu, radi se o celokupnosti doživljavanja. Te žene su retko kada  orgazmične u drugim stvarima, pa kako je onda moguće da budu orgazmične u seksu? Ako se uvek kontroliše ljutnja i bes, onda nije moguće biti orgazmičan ni u seksu i ljubavi, jer je čovek celokupnost.

Prirodan čovek je orgazmičan u svim svojim emocijama. Zato je  psihoseksualna terapija usmerena u povećanju emocionalne zrelosti kod ovih žena kao i oslobađanjem od pogrešnih uverenja i roditeljskih zabrana, sa ciljem da modifikuje tendencije klijenta da bude preokupiran svojim preorgazmičnim senzacijama i da podstakne svoja erotska osećanja i doživljavanja, što su zapravo, i neophodni uslovi da bi se orgazam uopšte doživeo.