Masturbacija

Masturbacija

Masturbacija, onanija, samozadovoljavanje sve su to razliciti termini da bi se opisala "stimulacija genitalija sredstvima različitim od snošaja“. Bez obzira na to koji od naziva ćemo upotrebiti u komunikaciji, većina ljudi pod tim podrazumeva seksualnu stimulaciju samog sebe. Godinama je ova seksualna radnja bila kontroverzna, puna dvosmislenosti, nejasnoća i osećanja stida i krivice. Uživati sam sa sobom u seksualnom smislu, znacilo je da ste infantilni, nezreli, nedovoljno spremni za ostvarenje prave intimnosti sa drugom osobom. 

Medjutim, i dan danas posle 50 godina kako je oficijalno masturbacija svrstana kao normalna pojava u psihijatriskim i psiholoskim krugovima, ona ne prestaje da bude razlog za odredjenu uznemirenost, kako na ličnom, tako i na planu partnerskih relacija. 

Vredno je zapitati se šta je to sto nas uznemirava i odakle proističe osećanje krivice, stida? Zašto se još uvek mnogi stide da sebe dotaknu, ili to rade sa pomešanim osećanjima? Zasto se mnogi od nas ne osudjuju da otvoreno pričaju o tome, ili da imaju „petlju“ da kazu svom partneru kako su uživali dok su bil sami? Odakle to da je ona nenormalna, štetna aktivnost? 

Posmatrajući ljudski razvoj od rodjenja pa do smrti, nekako nam se spontano nameću činjenice da je samozadovoljenje jedan od osnovnih postulata života. Zadovoljiti osnovne nagone, potrebe, želje, smatraju se legitimnim pravom u svakom aspektu življenja. Mi se hranimo, unosimo tečnosti u organizam, svakodnevno hodamo, komunicirmao, dišemo, peremo zube i sl. Sve su to aktivnosti koje su ustanovljene kao normalne. No, masturbacija je nesto sasvim drugo. Kod nje ne postoji čak ni privid pokušaja da se začne – a to je bio gotovo najgori vid seksualne zloupotrebe na zapadu i dovoljan razlog da medicinski i verski stručnjaci počnu da „histerišu“. Znam, kažete vi, stvari su se promenile, mi smo transcendirali taj „primitivizam“. Možemo slobodno da to radimo kad god poželimo. Nije stvar u tome da li mozete, već koja osećanja vas prate. Čak i da ste vi to prevazišli, to i dalje ne znači da stvari stoje tako dobro na univerzalnom nivou. 

Razlog zbog kog pišem ovaj tekst je često nerazumevanje koje vlada vezano za masturbaciju. Postoje ljudi koji svakodnevno to rade ( čak i po nekoliko puta ), kao i oni koji se nikada nisu „mazili“ dole. Većina nas radi to povremeno. Igranje sa samim sobom je jedan od najčesćih seksualnih činova. Mala deca to rade, sve dok roditelji ne zabrane ili postanu zabrinuti zbog toga, pa kažnjavaju dete. Jedno istraživanje je pokazalo da oko 70 procenata oženjenih muškaraca ponekad stimulišu same sebe ( kao što to radi i sličan postotak udatih žena ). Kad je masturbacija u pitanju, postoje nekoliko spornih momenata:

1. Da li je ona zdrava seksualna aktivnost u fizičkom smislu? - Masturbacija ne može naškoditi organizmu (ako nije „maratonskog“ tipa), osim kod muškaraca koji kroz izbacivanje sperme troše testosteron i time gube sopstveni agresivitet u funkcionisanju, pa im je potreban odmor. Ništa više.

2. Da li je ona zdrava u mentalnom smislu? Masturbacija pomaže da se čovek oseća dobro, relaksirano, zadovoljno ( po predpostavkom da nema negativnih osećanja dok to radi ), a to stimuliše mentalne procese. Tačno, ukoliko preterate, izgubićete sopstveni kreativni potencijal (istočnjaci to rade drugačije: masturbiraju bez ejakulacije – izbacivanje sperme ).

3. Kada je ona preterana? - Ona je preterana kad ne mozete bez nje. Ona vam je potrebna da „funkcionišete“. Ovde govorim o zavisnosti od masturbacije (nekoliko puta na dan),najčešća misao koja prati masturbaciju kod onih koji je dozivljavaju negativno. U narodu popularan termin za te osobe je „drkadzije“. Čak se smatra da im je masturbacija promenila psihu, postali su asocijalni, razdražljivi, nesposobni za traženje partnera itd.

4. Koje su situacije kada ona nije poželjna, t.j. kada može da bude štetna? - Dok ste u vezi, ukoliko redovno koristite masturbaciju kao zamenu za seks sa partnerom. U tom slucaju, vaš partner neće biti oduševljen takvim stanjem stvari. Tada je obično nešto drugo u pitanju. Ili ste nezadovoljni sa partnerom, ili sa vezom, ili sa sobom ili sa seksom sa njom ( njim ).

5. Da li ona smanjuje ili povećava želju za seksom? - „Druženje“ sa samim sobom povečava želju, ako to radite sa uživanjem, ali u isto vreme može je smanjiti kad su muškarci u pitanju, jer oni imaju šuplji polni organi, pa je potrebno vremena da se napune. Znači, muškarci, što manje svršavate za vreme masturbacije veća će vam biti želja (ukoliko možete :)).

6. Ostavlja li masturbacija neke posledice, u smislu fiksacije za tu aktivnost ili težnje ka promiskuitetnosti? Do sada ne postoje istraživanja (ili ja nisam pročitao) koje govore da sam čin masturbacije dovodi do zavisnosti ili do enormne potražnje za seksom sa različitim partnerima.

7. Moze li ona doprineti stvaranju seksualnih disfunkcija? Moguće, ali ne direktno. Sigurno da ukoliko ste zavisni od „drkanja“ nećete biti u stanju da uspostavljate pravi odnos sa partnerom, ili ukoliko to radite na neprikladan način, ili na mestu gde nije dozvoljeno. Teza o kojoj često raspravljam sa doktorom Savom Bojovićem, je uticaj masturbacije na brzo svršavanje kod muškaraca. Naime, on veruje da je ona „kriva“ za to, jer muškarac ima jaču, hrapavu ruku, pa kad penis kasnije dodje u kontakt sa vaginom (gde je toplo i lepo), on ne može da izdrži. Moje shvatanje je drugačije. Verujem da način na koji muškarci masturbiraju, odlučuje kasnije o brzini ejakulacije sa partnerkom. Ukoliko oni dok su sami često prolongiraju orgazam (mislim na ejakulaciju), steći će sposobnost vremenom da odlažu orgazam i sa partnerkom. Znači, bitan je način, a ne sama radnja. Govoriću kasnije zašto masturbacija samo po sebi nikada nije kriva, već vaš odnos prema njoj.

8. Koji načini masturbiranja mogu da štete? - Svaki način koji dovodi do zadovoljstva je u redu. Medjutim, uobičajeni način samostimulacije (sa rukom na same genitalije) umnogome pomaže u kasnijem seksualnom životu sa partnerom, za razliku od nekih drugih poput trljanja prego gaća, o sam krevet i sl. Čak i u rešavanju odredjenih seksualnih problema potrebna je uobičajena samostimulacija kako bi se stvorila seksualna funkcionalnost.

9. Šta se dešava sa ljudima koji nikada ne masturbiraju (ili retko kada)? - U tom slučaju govorimo o nedostatku seksualne spoznaje (kao deo seksualne inteligencije), jer sama masturbacija pomaže da upoznate sebe, šta vam prija, odgovara, a šta vam se ne dopada.Te osobe uglavnom su neasertivne (nesamopouzdane ) na seksualnom planu, imaju manju želju za seksom, ne govore o tome, nerado učestvuju u njemu. Drugi ekstrem koji ima slične posledice u smislu udaljavanja od seksa je zavisnost od masturbacije.

10. Šta ako su osećanja vezana za masturbaciju negativna? - U tom slučaju potrebna vam je pomoć terapeuta koji će vam pomoći da razvijete pozitivni model seksa i oslobodite se odredjenih inhibicija. 

Ono o čemu ja najviše volim da diskutujem, je naše shvatanje masturbacije. Mnogi ljudi su zabrinuti, smatraju da ona moze da ima posledice, po njihov ili razvoj njihove dece. Zbog svega toga, potrebno je naglasiti da su odredjeni ljudi ti koji stvaraju zavisnički odnos, da oni nesvesno reaguju i funkcionišu, da oni ne umeju da uspostave lični balans, da ne uspevaju na druge alternativne načine da razreše sopstvene krize. Sama masturbacija nikada nije kriva.

Da li neko ko pije jednu času vina dnevno spada u kategoriji alkoholičara? Mozda, ali čak i ako kažemo da je taj čovek zasvisnik od vina, sigurno je da on neće osetiti nikakve posledice po njegovo fizičko i mentalno zdravje.

Nešto slično je i sa masturbacijom. Potrebe za seksualnim uživanjima su različita kod ljudi, ali ukoliko masturbacija nije jedini način na koji uživate u seksu, ne može vam škoditi. Verujem da mentalni disbalans koji postoji kod nekih ljudi dovodi da oni nesvesno funkcionišu u seksu, pa i kad je u pitanju masturbacija. Oni nisu u stanju da identifikuju odakle proizilazi ta velika želja za masturbacijom, već to rade mehanički, često bez nekog posebnog uživanja. To je onaj paradoks neurotičara, o kome sam govorio u tekstu o seksualnoj zavisnosti. Ekstremno samozadovoljenje spada u domen opsesivno-kompulzivne neuroze, gde se dešava sledeća paradoksalna situacija: vi ste napeti (zbog nekog uzroka) i želite da se rešite te napetosti. Kako vam je jednom „upalilo“ prilikom masturbacije da se osetite bolje, vi sada pokušavate da to ponovite. Masturbacija relaksira, ako se koristi umereno i sa uživanjem. Medjutim, uzrok vaše napetosti nije u seksualnom nezadovoljenju, već na nekom drugom mestu. Vi toga niste svesni (kao što ni alkoholičar,narkoman, kockar nije svestan), pa ponovo igrate istu igru. Radite stvari bez koji ne mozete da funkcionišete, ali i kad ih uradite, opet se osećate isto, čak i gore. Ali, neka sila, nagon u vama vas iznova i iznova tera da to radite. Nijedna aktivnost koja pruža uživanje ne stvara zavisnost (niti može da šteti), već su ljudi ti koji stvaraju zavisnički odnos sa odredjenom aktivnosću, jer ne znaju da se unutrašnja uznemirenost ne može razrešiti na taj način. Zato je takvim osobama potreban terapeut koji će im pomoći da osveste unutrašnje „demone“ u sebi, i trasirati put ka zdravijoj seksualnosti. 

Masturbacija je veoma zabavan način da provedete vreme sa samim sobom. Iako su osećanja vrednija i intenzivnija kada delite sa partnerom, ponekad se ne osećate „spremni“ da budete sa partnerom, jer morate da obraćate pažnju na njegova osećanja, želje, da se uskladjujete itd...

Kad masturbirate ne morate biti u najboljem izdanju, ne morate brinuti o tudjim afinitetima i ciljevima. Može doći trenutak kada nemate stalnog partnera, ili je on negde otputovao, zašto biste sebi uskraćivali to zadovoljstvo?!

Možda gore navedeno nekome zvuči sebično, ali čovek mora sebi pružiti uživanje, da sebe još dublje spozna, kako bi kasnije to iskustvo podelio sa partnerom i razvio zadovoljavajuću seksualnu priču.

Kao i uvek, stvar je u dozi. U malim količinama i otrov može koristiti, a kamoli masturbacija, koja

je besplatni "dar od boga“!