Seksualni začarani krug

Zavisnost od negativnog određenja sebe kroz misli, emocije, prošla i sadašnja seksualna iskustva, sećanja, kao i različita stanja tela i duha, je veoma tipična za ljude sa nekim seksualnim problemom.

Oni anticipiraju "nesreću" , uprkos želji, nagonu, tendenciji da sve bude u redu.

Ali šta to znači da sve bude u redu u seksu?

Ako je partnerka ranije imala iskustva sa oralnim, manuelnim i analnim seksom, ona neće imati otpor da to egzistira u sadašnjem odnosu.

Ali ako iz bilo kog razloga joj se nešto ili sve gorenavedeno ne sviđa, onda će ona forsirati "normalan seks" - penetraciju, sa obrazloženjem da to rade svi i da je to pravi način seksualnog zadovoljavanja.
Hoću reći, biće apsolutno ubedjena da je to jedini i najbolji način zadovoljenja u seksu.

Ako bi oni trebali da imaju dobar seks, ona bi morala osetiti ukrućeni penis u sebi - i tačka. Na tome se priča završava. Zašto bi uopšte investirala u istraživanju drugih izvora prijatnosti, kada je ovaj siguran i toliko puta isproban?

I sve to ne bi bilo sporno da ona nije izabrala partnera koji nekim slučajem pati od erektilne disfunkcije.

Kada bi taj muškarac bio seksualno spoznata osoba, onda bi on vladao svojim uzbudjivanjem i založio bi se za svoje uslove u seksu.

Međutim, ti muškarci obično imaju drugu krajnost:

- Ne verbalizuju dovoljno svoje potrebe i želje, niti su spremni da se založe za njih

- Negativna raspoloženja potiskuju u sebi, pokušavajući na taj način da održe kontrolu nad sobom

- Imaju iskrivljenu percepciju sebe, da su neadekvetne, nenormalne osobe, da nemaju pravu muškost, da je neprihvatljivo imati probleme sa erekcijom

- Njihovo određenje sebe/uzbudjenje u seksu zavisi od stepena partnerkinog prihvatanja

- Ne mogu biti opušteni sa sobom ako je partnerka nezadovoljna u seksu, t. j. nije postigla orgazam

- Želja za seksom je zavisna od
odnosa sa partnerkom/ili od uspešnosti u seksualnoj situaciji

- Postoji "nesvesno" izbegavanje aktivnosti koji mogu da ih uvuku u neku vrstu neprijatnog doživljaja sebe

- Često koriste pilule za bolju erekciju da bi se pokazali u boljem svetlu, nego što trenutno jesu.

Znači, oni nisu, a trebalo bi da budu, seksualno moćna bića koja sigurno koračaju u ljubavnim vodama.
Pored toga što oni to žele, takođe njihova partnerka jarko to želi.

Oboje postaju opsednuti ciljem, sa onim kakav bi on trebao da bude, da bi bili srećni u seksu.

Ali, njemu je potrebno vreme, a oni žele na brzaka.
Njemu je potrebno pravo vođenje (najčešće od strane stručnjaka), ali on biva vodjen od strane njene predstave o seksu, koja njemu postane najznačajnija.

On se pritom nikad ne pita da li je možda nešto fiksirano u njenim razmišljanjima ili često to skloni iz vida jer je ona funkcionalna u seksu, a on nije. Ali da li je sve to tako crno-belo?

Ako ona ne prihvata alternative, na pr. odbacuje da je on stimuliše rukom ili da je na taj način dovodi do orgazma, nije li vredno zapitati se: Imam li ja pravo da kažem da je to pogrešno, kao što ona govori da je moja erektilna disfunkcionalnost neprirodna, pogrešna stvar?

I ako na to odgovarim potvrdno, zašto ne pokušam da više prihvatim svoj svet, svoje stavove, razmišljanja, koja nisu nipošto manje vredna iako imam ovaj seksualni problem?!

Kako bi bilo da više zavolim sebe, pa i svoj problem, koji je ljudski, i pokušam da ga ne produbljujem, često uz njenu "pomoć", već da ga razumem i razrešim na pravi način?

Ovo poslednje uključuje razvoj autonomnog razmišljanja i poverenja da će oba partnera imati najviše koristi ako uspeju da pomere sebe od prvobitnih iskrivljenih uverenja i očekivanja.